Tarator sa orasima

Razmišljate li nekada o predrasudama, i kako ih svi imamo i živimo, uprkos težnjama i deklaracijama da ih nemamo? Evo, ja ću vam reći da nikada ne bih samoinicijativno stavila beli luk u orahe, jer znam da to ne može da valja. Znam, zato što... Ma, ne znam otkud znam, ali znam.

Eto je. Predrasuda.

Kolač sa višnjama u dve verzije

Magistrirala sam princes krofne, doktorirala reform tortu, iznašla zakonitosti održanja rupica u gibanici, ali običan patišpanj sa višnjama do skoro nisam napravila valjano.

Džem od višanja

Džemove i pravim i ne pravim, nemam neke čvrste navike u vezi sa tim. Sve mogu i ne moram, samo višnje (i kajsije) moram da skuvam. Ako promašim jagode, maline, šljive... Vrlo važno. Ako promašim višnje, osećam se uskraćeno za "osnovnu namirnicu" do idućeg leta.

Jer mi ni jedna druga voćka nema njen karakter. Limun jeste kiseo, ali nema život, nema krv. Trešnja možda liči, ali nema snagu, nema strast. Višnja je kraljica. Naklon kraljici.

Ajme... Luk!

Završio se još jedan krug igre ajme, koliko nas je!, poslednji pre letnje pauze. Tema je bio luk, a učešće je uzelo 17 blogerki.  Zapravo, imali smo ovog puta i jednu ne-blogerku, ali i to je u skladu sa pravilima - ko god ima gde da postavi recept i sliku, i da to ostane javno dostupno, može da se prijavi.

Krećemo...