Džem od višanja

Džemove i pravim i ne pravim, nemam neke čvrste navike u vezi sa tim. Sve mogu i ne moram, samo višnje (i kajsije) moram da skuvam. Ako promašim jagode, maline, šljive... Vrlo važno. Ako promašim višnje, osećam se uskraćeno za "osnovnu namirnicu" do idućeg leta.

Jer mi ni jedna druga voćka nema njen karakter. Limun jeste kiseo, ali nema život, nema krv. Trešnja možda liči, ali nema snagu, nema strast. Višnja je kraljica. Naklon kraljici.

Džem pravim od celih višanja, ne meljem ih, pa možda cela stvar više liči na slatko, ali ja to zovem džem jer ide manje šećera nego u slatko, i postupak je kao za bilo koji drugi džem.

Poželjno je da višnje za džem budu prve klase. Naravno, kad bih imala dvoršite i kakvu-god višnju u njoj, to bih i koristila, ali ako kupujem višnje namenski da bih kuvala džem, onda ipak mislim da treba birati marele, najkrupnije i najlepše. Jedne godine sam se prešla, pa uzela neke sitne višnje koje sam jedine našla na maloj lokalnoj pijaci u danu koji sam bila odvojila za to. I mnogo sam se smorila sa čišćenjem, plus je bilo dosta škarta, pa sam na kraju od 5 kg višanja dobila samo 1.5 teglu džema! Sledećeg vikenda sam kupila marele, lepe i krupne, koje sam tri puta brže očistila i imala minimalno škarta, te od 5 kg voća dobila 3 velike tegle džema i još neki kusur. 

Inače, čišćenje marela nije neki mnogo težak posao, koščica se lako odvaja i ne ostaje mesa na njoj. Ja očistim 5 kg marela za jedan sat. Ručno. Mašina meni samo smeta, probala sam. I rukavice mi smetaju, kad ih stavim gubim osećaj pod rukom. Zato sad imam dražesan crni ton na palcu desne ruke koji samo vreme može da skine, hemija tu slabo pomaže. Ali, neka. Bitno da je džem skuvan :)


Džem od višanja

Sastojci:
2.5 kg višanja marela, što je oko 2.2 kg očišćenih
1.5 kg šećera

Postupak:
1. Višnje posuti šećerom, promešati i ostaviti malo, tek toliko da krenu da puštaju sok. Sve zajedno staviti da se kuva, ili podeliti u dve manje šerpe. Kad provri smanjiti temperaturu ringle pa kuvati uz povremeno mešanje i skidanje pene, dok sve ne uvri na otprilike 2/3 početne zapremine, a sok počne da liči na sirup.

Koliko je to tačno vremena, nemoguće je reći. Zato je najbolje uzeti jedan ražnjić štapić ili nešto drugo što možete umočiti u šerpu na početku kuvanja, i eto beleške o početnoj zapremini. Kasnije ćete lako odrediti kad ste stigli do 2/3. Eventualno ako želite gust džem, kuvajte dok ne uvri na 1/2. Ali lepše je kad nije gust i kad donekle curi.

Drugi način da odredite kraj kuvanja je test hlađenjem. Izvadite malu količinu džema, recimo jednu kašiku, na tanjirić i stavite u frižider da se što pre ohladi. Treba nam samo da dođe do sobne temperature, ne da se ohladi na frižidersku. Kad imamo uzorak džema sobne temperature, lako je proceniti da li smo dobili željenu gustinu.

2. Tegle sterilisati u rerni na 100°C pa puniti džemom. Dobro opranim poklopcima prebrisanim alkoholom zatvoriti tegle, okrenuti ih naopako i držati tako neko kraće vreme. Poželjno je čuvati džem na hladnom mestu.Od ove mere dobije se dve velike i dve manje tegle džema (ili tri velike), i još malo preko.

Recept za štampu