Tarator sa orasima

Razmišljate li nekada o predrasudama, i kako ih svi imamo i živimo, uprkos težnjama i deklaracijama da ih nemamo? Evo, ja ću vam reći da nikada ne bih samoinicijativno stavila beli luk u orahe, jer znam da to ne može da valja. Znam, zato što... Ma, ne znam otkud znam, ali znam.

Eto je. Predrasuda.

Interesantna mi je i sama reč - predrasuda. Pre rasuđivanja. Na brzinu donet zaključak, bez mnogo razmišljanja.

I baš je tako i bilo. Nisam ja sad sedela sa prstom na čelu i razmišljala o privlačnosti ili odbojnosti između oraha i belog luka, niti ikakav test na tu temu napravila, nego onako, nekom prilikom sam samo na blic zamislila taj spoj, i odlučila da to ne može da valja, i već sledećeg trenutka zaboravila o čemu sam razmišljala.

U igri Patin petnaesti izglasano je da isprobamo recept Tarator sa orasima, koji traži upravo da se u orahe doda beli luk i to sve zgnjecka u kašastu smesu, pa onda dalje. Pa dobro, ako Pata tako kaže, red je bar da probam.

Kao i u većini slučajeva kad čitam recepte iz Velikog narodnog kuvara, nešto mi baš nije najjasnije ili mi je čak ozbiljno nelogično. Čudim se što se salata pravi od čitavog kilograma kiselog mleka, i jednog bednog krastavca, i već mislim da l' ja to da prepolovim, ne krastavac nego količinu kiselog mleka... Ma neću. Ako bude mnogo tečno, ješćemo kao hladnu čorbu, i kraj priče.

Pretpostavljate šta se desilo - ova varijanta tarator salate je prevazišla sva moja očekivanja. Dobila sam super ukusnu i osevažvajuću hladnu čorbu a izgubila jednu predrasudu.

Napravila sam uz to i dobar jutarnji hleb, pozvala Maju Petrović, koju sam nedavno upoznala i ispostavilo se da smo komšinice, bukvalno smo na pet minuta razdaljine, na ovu "fensi" LCHF večeru i provela jedno lepo žensko veče.

Da, žensko, sama sam ovih dana. Moji momci su na moru, kampuju na Sitoniji, i svake godine vrbuju i mene da pođem sa njima. A ja svake godine ne mogu, jer nisam baš za te šator varijante, znam unapred da to meni ne bi prijalo, i što onda da upropastim odmor i sebi i njima, a beskrajno mi je slatko što oni vole i hoće da kampuju. Čekajte... Znam unapred, a nikad nisam kampovala?! Predrasuda ili?  :)

Tarator sa orasima

Sastojci:
900 g kiselog mleka (5 čaša od 180 g)
1 veći krastavac, oko 300 g
100 g oraha
5-6 čenova belog luka
30 ml maslinovog ulja
pola kašičice soli

Postupak:
1. U avanu izgnječiti orahe sa prethodno iseckanim belim lukom i pola kašičice soli, dok se ne dobije gusta pasta.
2. Krastavac oguliti i iseckati što sitnije, dodati u orahe sa lukom, uliti 30 ml maslinovog ulja i promešati sve zajedno.
3. Kiselo mleko promutiti viljuškom ili žicom i pomešati sa prethodnom smesom, pa služiti kao salatu ili kao hladnu čorbu. Sve treba da je jako rashlađeno.

Predlog za serviranje - rasporediti kiselo mleko u duboke tanjire, na sredinu staviti po jednu veću "kuglu" od smese krastavaca i oraha, a po želji dodati malo sveže ljute paprike i mirođije. Mera je za 4 osobe.

Napomena:
U receptu je pisalo Za vreme tucanja dolivati u stupu ulja, i to veću količinu ali ja sam to nekako previdela, i ulje dodala tek nakon što sam gustu pastu od oraha i luka pomešala sa sitno-sitno seckanim krastavcima, tako da sam stavila oko 30 ml ulja ukupno, što svakako nije (nedefinisana ali) veća količina navedena u receptu. Nisam smela više, da mi se cela ta krastavac-orah-luk smesa ne bi razgnjeckavila mnogo, a sve zbog željenog načina serviranja.

Recept za štampu