- Šta radiš? - pitam dragog telefonom, iz kancelarije, jednog utorka oko podne.
- Čekam ispred škole da ti se neko dete pojavi, ako nisam opet omanuo ko koliko ima časova, pošto za sada nema nikoga.
- A posle šta radiš?
- Šta treba?
- Da mi pripremiš nešto, da mogu odmah čim stignem sa posla da počnem da prav...
- Naravno, čekaće te.
- Pa, nisi ni čuo šta mi treba?!
- Svejedno, čekaće te. Reci.