Projara-lepinje

Ostalo mi nekog sremskog sira od prošlog vikenda, kad smo mlađem klincu slavili rođendan pa sam uzela sremski za urnebes salatu. Nemam pojma što sam kupila duplo više nego što mi je trebalo, često mi se to dešava kad spremam posluženje za neka slavlja, uvek tripujem da će biti malo, pa preteram.

Ima, doduše, i drugih situacija kad mi se zadesi razvlačećih namirnica po kući. Pre nekoliko meseci imala sam gošću na ručku, za koju znam da se hrani bezglutenski, pa sam za tu priliku, da bih pripremila neko pecivo, kupila pakovanje bezglutenskog brašna. To vam je u osnovi mešavina kukuruznog skroba i pirinčanog brašna, vrlo je puderasto i sitno. Najmanje pakovanje je bilo kilogramsko, nije da sam ja bila alava, nego nisam mogla da kupim manje, pa mi se sad vuče po polici.

Kad god je sir namirnica kojoj otkucava ležarina, prvo pomislim na neki oblik projica sa sirom, pa je tako bilo i danas. "Taman ću da potrošim i malo onog bezglutenskog brašna, ono će lepo da sedne uz kukuruzno, provereno", mislim u sebi. Ipak, sira je bilo 350 g, što je previše za jednu prosečnu meru testa za projice, pa sam se setila druge vrste peciva, koja traži dosta sira, i napravila nešto na pola puta između projica i libum lepinjica.

I oduševila se kol'ko je dobro ispalo! Unutrašnjost je tako meka da nemam reči! Kao da nije od bezglutenskih žitarica, kao da nije sa sodom nego sa kvascem, kao da jedete neke tople oblačiće sa ukusom projare!

Da biste znali o čemu govorim, ovo jednostavno morate da probate! Ne, ne, nema izvlačenja! Trk na pijacu po sremski sir!

Čekajte, pre nego što krenete da se obuvate, samo par reči o siru. Sremski sir je punomasan, gladak, kremast, gust, jednom rečju - božanstven. Biću slobodna da napamet procenim da osim sremskog ovde dolaze u obzir i drugi meki, mazivi sirevi tipa sitan ili švapski ili rikota ili urda. Oni su svi jeftiniji od sremskog, i imaju osetno niži procenat masnoće. Samo gledajte da ne budu mnogo kiseli, da kiselina ne bi prevagnula u završnom ukusu.

E, sad možete da pođete na pijacu. Kad ste već tamo, kupite i mladog kajmaka, onog koji još uvek pomalo curi, dobrih čvaraka i koju mesnatu slatku papriku. I obezbedili ste sve što vam je potrebno za jedan hedonistički nedeljni doručak.

Nema na čemu, i drugi put.


Projara-lepinje
recept za štampu

Sastojci:
350 g sremskog sira
1 jaje
50 g otopljene masti
100 g kukuruznog brašna
100 g bezglutenskog brašna *
1 kašičica soli **
1 kašičica sode bikarbone

Postupak:
1. U posudi za mešenje dobro izmešati sir, jaje, otopljenu mast, pa dodati so i sodu, i ponovo dobro izmešati.
2. Dodati obe vrste brašna i varjačom polako sjediniti u kompaktnu smesu. Biće gusta i lepljiva, što je OK.
3. Kašikom vaditi grudve testa i ređati na pleh od rerne obložen pek papirom. U odnosu na veličinu lepinja koju želite, zahvatajte manje ili veće grudve. Ja sam uzimala otprilike po punu, navršenu kašiku testa i dobila 12 manjih lepinja. Ako je potrebno, vlažnim prstima malo poravnati testo na plehu, da bude približno iste debljine.

4. Peći lepinje na 180-200°C oko 20-25 minuta. Poslužiti ih dok su još mlake, tada su najlepše.

Napomene:
* U nedostatku gotovog miksa bezglutenskog brašna, u ovom receptu možete koristiti obično, meko belo pšenično brašno, ili mešavinu pšeničnog brašna i kukuruznog skroba (gustina). I ja ću tako kad jednog dana konačno potrošim ovo kupovno bezglutensko koje imam. E sad, ako je nekom bitno da dobije full bezglutenski proizvod, onda naravno ne može pšenično.

** Imajte u vidu da je kašičica soli dobra mera za sir koji je blag, tj. sasvim blago slan. Ako je sam sir već dosta slan, što sremski nekada ume da bude, smanjite količinu soli na pola kašičice, ili manje. Najsigurnije je da probate malo sirovog testa dok ga pripremate, pa procenite da li je dovoljno slano.