Ovseno pirinčani kolačići sa čokoladom

Moram priznati da sam dugo ignorisala postojanje ovsenih pahuljica, lepo me je nerviralo što su nekako odjednom svi počeli da jedu, vole i hvale nešto što je za nijansu ukusnije od kartona. Jeste, zdrave su, to sve stoji, al' nemojte mi reći da uživate u njima, onako klot, molim vas. Osim ako ne ubacite gomilu nekih, verovatno daleko manje zdravih, dodataka, a onda - čemu sve?

No, desilo se da treba da isključim iz ishrane pšenicu i sve glutenske žitarice, što sam voljna da učinim na (ne)određeno vreme, ali nije to ni bitno, bitno je da sam silom prilika počela da upoznajem ovas. Pravim, probam, eksperimentišem, i imam nameru da vas udavim jednim ovsenim serijalom pre ili kasnije.

Pre neko veče, kad sam napravila ove kolačiće, tačnije, dok su još bili u izradi, nastala je opšta pometnja u kući. Pa kad će biti gotovo, a je l' ćemo moći odmah da jedemo (znaju deca kućni red, prvo slikanje, pa jelo ;)), je l' samo tolicno praviš, a možeš li sutra opet? Dok je rerna radila, mlađi klinac je bio na tuširanju, pa čim je završio, dotrčao u peškiru da mazne jedan još topao kolačić, taman posla da se prvo obuče :)

I stvarno su dobri, i meni su se baš svideli, valjda sam se sad nasetovala na taj neki ovseni koncept, generalno. Priznajem, povećala sam količinu šećera u odnosu na recept koji sam odabrala, plašeći se da mi utisak ne bude kao za limunove zvezdice, da se pitam da l' je slatko ili slano. Nije neka enormna količina, 100 g šećera na celu meru, od koje sam dobila 32 kolačića, dakle 3 i kusur grama šećera po komadu, plus ono malo iz čokolade, nije strašno. Osim ako ne pojedete sami svih 32 u nizu, naravno.

Par zapažanja i idemo na recept. Na engleskom se kolači ovog tipa zovu chocolate chip cookies. Kad čujem cookies, ja prvo pomislim na keksiće, ali one prhke, kao vanilice, kao danski keks, tako nešto. Ovi nisu takvi, veći su, imaju izvesnu mekoću, pa su mi zato više kolači neko keks. Pravila sam jednom loptice od ovsenih pahuljica, ali tu je stvar drugačija, nema masnoće a ima dosta banana, pa je ta smesa nešto sasvim treće.

Recept sam pronašla kod Petre, divne mlade žene, skromne, istrajne i uporne, koja stoji iza bloga Thursdayscooking, a koji je bio pod istragom tokom januara i februara 2016. godine.

Prijatno vam želim!

Ovseno pirinčani kolačići sa čokoladom
recept za štampu

Sastojci:
150 g ovsenih pahuljica
180 g pirinčanog brašna
100 g žutog šećera
100 g chocolate chips-a ili sitno iseckane čokolade za kuvanje
1/2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičice sode bikarbone
1 kašičica cimeta ili mešavine začina za medenjake, opciono
150 g omekšalog putera
1 jaje
50 ml vode ili mleka

Postupak:
1. U posudi za mešenje pomešati sve suve sastojke - ovsene pahuljice, pirinčano brašno, žuti šećer, komadiće čokolade, prašak za pecivo i sodu bikarbonu.
2. Puter sobne temperature ubaciti u ovu smesu, pa varjačom polako utrljati puter u suve sastojke. Zatim dodati jaje koje prethodno treba malo razmutiti viljuškom, pa tečnost, pa ponovo sve dobro izmešati.
3. Kafenom kašičicom zahvatati po malo ove smese i ređati na pleh od rerne obložen papirom za pečenje, ostavljajući razmak između grudvica testa, jer će se tokom pečenja rasplinuti. Ja sam ređala u rasporedu 4 x 4, pa tako dve ture. Peći na 180°C oko 12 minuta, paziti da ne pregore. Ostaviti da se ohlade na nekoj rešetki, ili ih samo prevrnuti potrbuške i ostaviti na plehu da se hlade.

Napomena:
Prilikom prve prireme ovih kolačića, umesto pirinčanog brašna, koristila sam miks koji se sastoji od pirinčanog brašna i kukuruznog skroba, jer sam imala takvo, već industrijski smiksano bezglutensko brašno. Ali u receptu sam napisala samo "pirinčano brašno", smatrajući da je to zamenjljivo tako, jedan na jedan. Ali ispostavilo se da nije, baš-baš.

Bezglutensta mešavina koju pominjem je jako sitno samlevena, izgleda kao puder, tj. kao sam kukuruzni skrob (gustin). Kako sam i pre dodavanja tečnosti imala relativno meko testo, smanjila sam količinu tečnosti iz originalnog (Petrinog) recepta, te dodala samo dve nepune kašike mleka, umesto četiri.  To su vam ovi kolačići na slikama, i bili su zaista dobri. Jedina mana je što su pečeni kolačići skloniji raspadanju od prosečnog kolača ove vrste (recimo, "Anđela").

Drugu turu sam pravila ponovo sa istim bezglutenskim miksom, jer ga imam još, i jer mi se svidelo kako su kolači ispali prvi put. Samo sam dodala začin za medenjake, i opet stavila samo dve nepune kašike tečnosti, i ponovo dobila istu teksturu kao i prvi put. I ponela nekoliko komada na posao, i poslužila koleginicu koja sedi do mene.

Njoj su se dopali, i kroz dva dana donosi ona kolačiće spremljene u miligram prema inicijalnoj verziji recepta sa bloga, da prijavi da je pravila i da posluži ona mene :) Vidim ja, njeni su čvršči, nema ni najmanje bojazni od raspadanja, a nisu tvrdi, naprotiv. Šta-kako-bla-bla, te dođosmo do zaključka da je razlika u brašnu. Ona je koristila čisto pirinčano brašno, kako je doduše i pisalo u receptu :) i to domaće proizvodnje (Vega). I sve je merila u gram, i stavila 2 kašike mleka, jer je tako pisalo u receptu. I kaže da je malo spljeskavala loptice na plehu, i da je oblik manje više ostao isti, dakle nisu se mnogo rasplinjavali tokom pečenja. A meni jesu, i to prilično.

Ne budem lenja, napravim i ja odmah tog popodneva novu turu, sa čistim pirinčanim brašnom, koje nije puderasto, već teksture kao obično belo pšenično brašno, i zaključim da je sa takvim brašnom testo prečvrsto, pa dodam još malo tečnosti, do 50 ml ukupno. I dobila sam "njene" kolače, u smislu čvrstine i mekoće, i takvi više (po teksturi) liče na "Anđele" nego oni moji prvi.

Da zaključim - recept sam korigovala dve nedelje nakon objave, i sad zove 50 ml vode ili mleka. Ako slučajno budete i vi menjali pirinčano brašno za onaj puderasti miks, računajte da bi sa njim i sa 50 ml mleka smesa verovatno bila premekana, tako da, ili smanjite količinu tečnosti, ili smanjite količinu putera na 125 g a mleko dodajte malo po malo.