Da nemam drugaricu koja ima baštu, ne bih ni znala da postoji lisnati kelj. Mislim da ga nikad nisam videla na pijaci. Koliko sam shvatila, lisnati kelj je u srodstvu sa "klasičnim", glavičastim keljom, ali nema glavicu, samo lišće, i to čvrsto, reckavo-kovrdžavo lišće. Ukus mu je blaži od kelja i prokelja, pa svako ko ne voli ovo dvoje, moguće da bi sasvim rado pojeo lisnatog brata.
Tuesday, March 29, 2016
Pita od sira i lisnatog kelja
Da nemam drugaricu koja ima baštu, ne bih ni znala da postoji lisnati kelj. Mislim da ga nikad nisam videla na pijaci. Koliko sam shvatila, lisnati kelj je u srodstvu sa "klasičnim", glavičastim keljom, ali nema glavicu, samo lišće, i to čvrsto, reckavo-kovrdžavo lišće. Ukus mu je blaži od kelja i prokelja, pa svako ko ne voli ovo dvoje, moguće da bi sasvim rado pojeo lisnatog brata.
Labels:
hleb i testa,
pite
Saturday, March 26, 2016
Koko-susam-muskat namaz
U fazi sam isprobavanja kokosovih proizvoda. Nekako, kad se pomene kokos, ja pomislim na strugano kokosovo "meso", koje na ovim prostorima svi (pogrešno) zovemo kokosovim brašnom i koristimo za kolače. Kokosovo mleko, ulje i (pravo) brašno, su sve za mene relativno nove namirnice. Ulje je baš neobično, ali lepo. Kad ne bi bilo onoliko skupo kao što jeste, mislim da bih ga trošila nemilice.
Sunday, March 20, 2016
Pita od prosa, heljde, lana i sremuša
Smućkala malopre, za sutrašnji (hrono) doručak. Al' čapnula sam parčence odmah, i mnogo mi se dopalo, pa dođoh brzo i vama da javim :) Pita je fina, mekana, nije suva, milina! Crni luk sladi, sremuš daje svoj karakterističan šmek na beli luk, i sve zajedno je baš dobro, kao neka veeelika, debela američka palačinka.
Labels:
heljda,
hleb i testa,
hrono,
integralno
Monday, March 07, 2016
Večera u tami
Jorge Spielmann, slepi sveštenik iz Ciriha, u želji da prijateljima približi svet iz svog ugla, organizovao je u svom domu večeru na kojoj su svi nosili poveze preko očiju. Potaknut njihovim snažnim pozitivnim utiscima, došao je na ideju da otvori restoran sa istim konceptom. Prvi restoran ove vrste pojavio se 1999. godine, pod imenom Blindekuh, što u bukvalnom prevodu znači slepa krava, a što je lokalni naziv dečije igre, kod nas poznate kao “ćorave bake”. Cilj je približiti običnim ljudima život bez čula vida, ali i doprineti zapošljavanju slepih i slabovidih, koji zapravo i čine osoblje ovog neobičnog restorana.
Labels:
nikšićko pivo,
ostalo
Subscribe to:
Posts (Atom)