Hleb od kokosa

Polovinom januara išla sam na nutricionistički pregled koji obuhvata i test intolerancije na namirnice, a sve zbog nekih digestivnih smetnji koje traju duže vreme unazad.

- Gospođo Babić, imate intoleranciju na gluten i mlečne proizvode, jednostavno ih izbacite iz ishrane. Šećer takođe treba da izbacite, trajno. Privremeno nemojte jesti beli pirinač, kao ni krompir, beli pasulj i grašak. Kontrola za mesec dana.

Presuda izrečena u četrdesetak sekundi, treba "na klik" da promeni navike izgrađivane četrdeset godina. Missss'im... Super.

Od tada do sada, ja se sa svojim intolerancijama čas tolerišem, čas ignorišem. Nisam uspela da izguram neki duži period kontinuirane doslednosti. Isteram nekoliko dana, pa zabrljam,  pa nakon svakog brljanja krećem iznova, i tako već n puta.

Poslednji početak je počeo ;) prvog aprila, i plan je da do kraja aprila budem apsolutno i 100% dosledna po pitanju namirnica. Evo, teče deseti dan i nadam se da ću izdržati. Ne bih bila u stanju da izjavim da li to meni išta rešava ili ne, nakon par meseci polovičnog praćenja saveta nutricioniste. Nepošteno se osećam sama prema sebi ako ne uradim u full-u ono što je do mene, pre nego što krenem da tragam za drugim rešenjima. A to još nisam uspela da uradim. Ali nisam ni odustala.

Da nije lako - nije. Za šta god da se uhvatim, ima ili neku od žitarica koje ne smem, ili nešto mlečno, ili šećer. Kad kuvam sve nešto sebi posebno spremam ili odvajam, i treba vremena, baš treba vremena da dođem do dovoljnog stepena snalažljivosti i komocije za pokrivanje redovnih i kriznih situacija bez brljanja.

I tako, nekako se osećam kao na skroz novom terenu, nakon toliko godina u kuhinji. S jedne strane je lepo i inspirativno imati prostora za razna nova učenja i saznanja, sa druge strane ponekad je baš teško uskladiti sve i naći vremena za sve, i odoleti onome što ne bih smela da jedem. Sa treće strane mislim i o blogu - ne želim da se prebacim na gluten-free blogovanje, a opet, ako pravim nešto što ne smem da jedem, pa kako da vam pišem o tome a nisam ni probala?! :)

Krenula sam da petljam sa ovsem, u svim oblicima, i zadovoljna sam. Jako mi prija ovas u najobičnijoj kuvanoj formi, a i deca obožavaju, pa mi je tim pre drago. Svake subote, kad sam ujutru kod kuće, oni traže da im spremam "super doručak" :) To je interni naziv za ovsenu kašu od celog zrna ovsa, sa malo propžene slaninice. Mnogo je dobro i ukusno. Zapravo je kao neki rižoto od ovsa, s tim što mi to jedemo za doručak :) Imam još jednog favorita među ovsenim eksperimentima, neki norveški baš-baš tanak flatbread koji se seče na pločice, suši dugo u rerni, pa postane hrskav. Ja ih zovem ovseni krekeri. Pravim često i palačinkice od ovsenog i lanenog brašna, male, debeljušne, kao američke. Ali to sve čeka neku drugu, ovsenu priču.

Kokos i njegovi derivati su mi takođe novitet. Kokosovo ulje, kokosovo mleko, (pravo) kokosovo brašno... Za sada se lepo slažemo i deluje mi da ćemo ostati drugari i nadalje. Pisala sam nedavno o jednom namazu na bazi kokosovog ulja, a danas vam predstavljam i hleb koji se lepo slaže sa njim.

Recept za kokosov hleb sam našla na netu, osnovni sastojak ovog hleba je, naravno, kokosovo brašno. Ali, ne misli se na strugani kokos koji koristimo za kolače, a koji je rendano i osušeno kokosovo meso. Misli se na pravo kokosovo brašno, koje je sitno samleven, osušen, obezmašćen ostatak kokosovog mesa korišćenog u pripremi kokosovog mleka i kokosovog ulja. Kod nas se takvo brašno može naći pod imenom "kokos u prahu" i pakovanje od 200 g košta oko 150 dinara, pakuje Lučar. Molim čitaoce koji ne žive u Srbiji za podatak koliko kokosovo brašno košta kod njih.

Kad sam prvi put napravila i probala ovaj hleb, pomislih - pa ovo je kolač! Više zbog mirisa kokosa, nego zbog neke ozbiljne slasti. Naravno, može i bez meda/stevije, u tom slučaju je "samo" lep beskvasni hleb, blago projaste teksture, ne mnogo mrvljiv, pogodan i za hrono ishranu. Meni se baš dopada, pravila sam ga sigurno pet-šest puta do sada.

Kako vama zvuči ovaj hlebić? Jeste li ikada koristili kokosovo brašno i za šta? Imate li neki vaš omiljeni recept ili savet da podelite sa mnom?

Hleb od kokosa

recept za štampu

Sastojci:
100 g kokosovog brašna (kokos u prahu)
100 g heljdinog brašna
1/2 kašičice soli
1 kašičica praška za pecivo
5 jaja
30 g kokosovog ulja
30 g meda ili na vrh kašičice stevije u prahu
150 g kokosovog mleka (kremasti deo)

Postupak:

1. Jaja promutiti mikserom, dodati otopljeno kokosovo ulje, med, kokosovo mleko, so i prašak za pecivo, umutiti mikserom sve zajedno. Dodati kokosovo i heljdino brašno, promešati, ostaviti 15-ak minuta da odstoji, dok se rerna greje.

2. Duguljasti kalup (moj je 30 x 11 x 6 cm) obložiti pek papirom i uliti smesu. Peći oko 30 minuta na 180°C. Izvaditi hleb iz kalupa, skinuti pek papir, ostaviti na rešetkastoj površini da se hladi.

Napomene:

- Ako koristite steviju a ne med - u šoljici razmutite sasvim malo stevije u prahu, "na vrh kašičice", tj. ne više od 1/4 kašičice, sa kašičicom vode, pa dodajte u smesu sa jajima.

- Možete koristiti i drugo brašno osim heljdinog, recimo, obično belo pšenično, ili pirinčano. Ako biste ipak koristili heljdino, treba da znate da heljidina brašna nisu sva ista. Ovde sam koristila svetlo brašno, fino mleveno, pitomijeg ukusa. Takvo pakuje Interpak u polukilogramskim pakovanjima. Sva druga heljdina brašna koja sam probala su dosta tamnija i oštrija.

- Kokosovo mleko koje koristim, Delhaize, više izgleda kao krem, nego kao mleko. Ima ga u Maxi-ju i košta oko 200 dinara za limenku od 400 ml. Za ovaj hleb vam treba 150 g, a ostalo, ako ne upotrebite za nešto drugo, možete koristiti kao namaz za ovaj ili neki drugi hleb, tako klot iz limenke ili uz dodatak šećera ili par kapi tečne stevije. Takođe, od ovako gustog kokosovog mleka može se umutiti i neka vrsta šlaga. I naravno, kokosovo mleko se može koristiti kod pripreme slanih jela, umesto pavlake za kuvanje. Ono i jeste sastojak mnogih, za naše navnike neuobičajenih jela, karija, čorbi...