Staropramen Bloggers Challenge II

Sponzorisan post

Dragi čitaoci, na vas je red. Vi koji pratite ovaj blog godinama i kuvate po receptima odavde, vi koji se vraćate da vidite ima li nečeg novog, vi koji ponekad ostavite komentar i vi koji se nikada niste javili - da li ste nekad poželeli i sami da pokrenete blog?

Ako niste, nikom ništa.

Ako jeste, da li ste to i uradili?

Ako niste, zašto niste?

Ima li među vama onih kojima je kuvanje potreba i strast, kojima ne manjka inspiracije ni recepata, ali ih sprečava nesnalažljivost oko tehničkog dela postavljanja bloga ili nesigurnost zbog nedostatka fotografskog znanja ili dobrog aparata?

Pitam vas zato što Staropramen, kao brend piva koji je uvek bio okrenut hrani, organizuje Bloggers Challenge II i traži upravo takve!

Kulinari-kreativci-wanna-be-food-bloggeri treba da:

• Spreme jedno jelo koje u sebi sadrži ili se dobro slaže uz pivo, ili je nastalo inspirisano češkom kuhinjom
• Fotografišu jelo, napišu recept uz eventualnu uvodnu priču, onako kako bi pisali za svoj blog
• Sve to pošalju preko FB aplikacije najkasnije do 8. maja 2016.
• Sačekaju 10. maj do kada će žiri odabrati troje finalista. Kod prijavljenih radova ocenjivaće se pre svega kulinarska kreativnost i umešnost, kao i pisanje. Ne očekuje se vrhunsko fotografsko umeće, ali sklonost ka lepom aranžiranju i prezentaciji - da.
• Finalisti će 13. maja spremati uživo jedno, zadato jelo (svi isto) u kuhinji restorana Comunale, pred publikom sačinjenom pretežno od ljudi iz medija, žirijem sastavljenim od food blogerki, i organizatorima. Pobednik će osvojiti dizajnersko-razvojnu podršku i sve tehničke preduslove za postavku sopstvenog bloga, profesionalni DSLR foto-aparat i kurs fotografije.

A ja ću sedeti u žiriju, i pijuckati pivo, samo da znate ;)

Da li treba da se prijavite?

Ne znam, to je na vama da odlučite.

Ja vam samo mogu reći da ovaj hobi iziskuje vreme, ali ume i da vrati na mnogo načina. U poslednjih osam godina blogovanja puno sam toga naučila, nekoliko divnih prijateljica stekla, po nešto sitno i zaradila...

Dok vi razmislite, ispričaću vam iz prvog lica kako ume da teče rađanje jednog blog posta.

Srećno! :)

Hmmm, baš bih mogla da napravim one mini pizze u korama za pitu, i da ih slikam za blog. Super su prošle na Pavlovom rođendanu, a baš su zgodan recept za podeliti sa ljudima. Sve se pripremi unapred koliko god, zaledi, pa izvuče i peče kad zatreba.

Gde li sam zapisala recept, da l' beše u staroj crvenoj, musavoj, radnoj svesci ili u novoj, žutoj? Ma ne, nije u novoj, to sam pravila novembra prošle godine, tad je bio rođendan, u crvenoj musavoj je, sigurno. Evo ga. Da vidim šta beše... Kore, šunka, pečurke, jaja, kečap, pavlaka, kačkavalj, ulje... Uh majku mu, što li sam precrtala ovih 100 ml ulja? Verovatno je bilo previše, pa sad treba manje da stavim, ali ne zapisah ništa konkretno, grrr!

Koliko je sati?

Da l' je kasno da slikam i postupak?

Missslim, jak mi postupak, slaži, maži i rolaj kore, sve je vrlo jednostavno, šta ima da slikam...

E, ima da slikaš! Vrlo dobro znaš da početnicima uvek znači da vide pripremu, ma kako jednostavan postupak bio, je l' tako? A i nepočetnici vole lepo opremljene recepte, pa ti si prva takva i dan danas!

Doooobroo, u pravu si, slikaću, ne deri se...

Sec, muć, buć, prž, meš, blic, škljoc, nosi tamo, nosi vamo, bris, maz, mot, blic, škljoc, friz, ček, sec, slož, moč, mac, pec.

Ubaci u rernu, uključi tajmer, i pripremi se za finalno fotkanje.

Koju ću podlogu?

Belu, za bright look?

Ne, treba mi neka toplija atmosfera.

Drvena tabla?

Karirani stolnjak?

Znam, uzeću jutani džak, on ima lepu teksturu i daje toplinu, a i već sam slikala Staropramen na njemu prošle godine, pa taman, neka svi Staropramen postovi imaju neki stilski najmanji zajednički.

Na šta da stavim mini pizze?

Može u ovu korpicu od kore drveta, nju nisam slikala nikad, samo da izbacim ove džižda-bidže iz nje.

Daj stativ, postavi aparat, postavi flašu, praznu čašu i praznu korpicu, škljoc, playback, nije loše, pomeri malo korpicu, škljoc, bolje je, ne pipaj ništa više.

- Mamaaa, šta to miriše? Je l' će moći odmah da se jede?

Tajmer zove, vadi pleh, odnesi nekoliko primeraka pizza-pitica u korpicu.

Priprema, pozor, sad!

Sipaj pivo u čašu, polako, ne treba mnogo pene da bude, dva prsta, ne više, tako rekoše ljudi iz pivare, eee, već si preterala! Potrudi se da ti pena dođe iza natpisa Staropramen - tamna su slova, bolje će se videti preko bele pene nego preko žućkastog piva. Brzo vrati flašu i gledaj da je spustiš na isto mesto, i slikaj još brže dok ne spadne pena.

Gotovo!

Skini aparat sa stativa, napravi još nekoliko slika iz ruke, iz drugih uglova.

I konačno, iskonzumiraj foto modele :)

Guc, gric, mmmm... Sve raspremi, sudove operi. Laku noć!

[nekoliko dana kasnije]

Daj konačno da prebacim slike, da odaberem najbolje i da ih sredim.

Aparat, komp, USB, copying..., nikad kraja, 'bemti koliko slika, ko će ovo srediti...

Ti ćeš, ne kukaj, načni pivo i kreni!

Picasa za pregled i selekciju, Lightroom za osnovnu korekciju, Photoshop za završnu obradu. Resize, save for web and devices, upload.

 A sad u krpe, prošlo jedan iza ponoći.

[još nekoliko dana kasnije]

New post, treba napisati uvod, jaooo šta da pišem?

Piši ono što bi pisala drugarici na mejl, piši kao da nije za blog.

Tako.

A sad napiši i recept, preview, pročitaj sve još jednom, ispravi tipografske greške, publish.

I onda onaj lep osećaj.

Da sam završila celinu, da sam uradila nešto korisno. Pa dođete vi, pa pročitate post, pa nešto pitate, ili prokomentarišete, ili samo povećate brojač za jedan. I ja iznova dobijem potvrdu da sve ovo ima smisla, i da vredi truda.

Koliko sutra počnem da mislim šta sledeće da pravim.

Prelistavam crvenu, musavu, radnu svesku da se prisetim čega tu ima na čekanju. Vidi, lovačke šnicle... Hmmm, to je muževljev domen, bogme će on i da pravi, ja ću samo da slikam, ha! ;)

- Srkiiii!

- Molim?

- Nisi odavno pravio lovačke, šta misliš ovih dana da...

p.s.
Recept za mini pizze u idućem postu, a za lovačke šnicle u onom tamo :)