Pod istragom je Miličin blog Na tanjiru, jedan od meni omiljenih, jer je poseban - po kvalitetu.
Velika posvećenost je potrebna da se recept obradi onako kako to Milica radi.
Nepretenciozno, lepršavo, ljupko, studiozno, informativno, precizno, jasno, zanimljivo i - zavodljivo!
Zavodljivo u smislu da ako ste slučajno pali s internetskog Marsa baš na Miličin blog, nakon što ste urpavo ručali pečenje sa krompirom i zasladili se bomba tortom, kad pročitate neki njen recept za super zdravu grickalicu ili slatkiš sa sastojcima za koje vam u životu ne bi palo na pamet da ih uparite, kao recimo leblebije u slatkim mafinima, vi poželite da to probate momentalno!
Meni je zavodljiv i minimalizam na njenim fotografijama, koje imaju neku posebnu snagu ali i mir, istovremeno. Primetila sam da Milica retko kada ukrašava hranu "za slikanje". Sve je uvek uredno i pedantno, i nikad kitnjasto. Ja to tumačim kao potrebu da se hrana predstavi što realnije, što poštenije, da se čitalac ne dovede u zabludu.
Meni je zavodljiv i minimalizam na njenim fotografijama, koje imaju neku posebnu snagu ali i mir, istovremeno. Primetila sam da Milica retko kada ukrašava hranu "za slikanje". Sve je uvek uredno i pedantno, i nikad kitnjasto. Ja to tumačim kao potrebu da se hrana predstavi što realnije, što poštenije, da se čitalac ne dovede u zabludu.
Izvoli, evo ti istina, to tako izgleda i molim lepo.
Respect, ogroman.
Osim što je zbirka recepata i korisnih informacija o raznim namirnicama, blog Na tanjiru je i kulinarski dnevnik u pravom smislu. Iz njega se vidi kako je Milica vremenom menjala navike u ishrani, i koliko je istrajna na tom putu ka boljem. Nju ne prestaje da inspiriše potraga za što zdravijim a ukusnim obrocima, pritom je detaljista po prirodi i svaku temu obradi kao da piše seminarski rad. Ako ste slučajno propustili masterpiece serijal o puterima od orašastih plodova, pročitajte taj niz od šest članaka, i razumećete sve što sam htela da kažem o Miličinom radu.
Osim što je zbirka recepata i korisnih informacija o raznim namirnicama, blog Na tanjiru je i kulinarski dnevnik u pravom smislu. Iz njega se vidi kako je Milica vremenom menjala navike u ishrani, i koliko je istrajna na tom putu ka boljem. Nju ne prestaje da inspiriše potraga za što zdravijim a ukusnim obrocima, pritom je detaljista po prirodi i svaku temu obradi kao da piše seminarski rad. Ako ste slučajno propustili masterpiece serijal o puterima od orašastih plodova, pročitajte taj niz od šest članaka, i razumećete sve što sam htela da kažem o Miličinom radu.
Za mene je pravi autoritet (sad će ona da se stidi kad ovo vidi!), jednostavno joj verujem i pre nego što pročitam tekst do kraja.
I tačka.
Čokoladni mafini sa leblebijama
recept za štampu
Sastojci:
400 g kuvane leblebije
100 ml vode od kuvanja leblebije
4 jaja
250 g žutog šećera
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica ekstrakta vanile
30 g kokosovog ulja
50 g kakaa
Postupak:
1. Ako leblebiju kuvate sami, treba potopiti 200-ak grama u vodu uveče, pa sutradan promeniti vodu i kuvati dok ne omekšaju, oko sat vremena.
2. Procediti leblebiju, ali sačuvati 100 ml vode u kojoj su se kuvale. Odmeriti 400 g, pa ispasirati/samleti zajedno sa odvojenom vodom u što glatkiju kašu. Ja sam koristila štapni mikser i njegovu uzanu čašu, i mlela iz dve ture.
3. Mikserom umutiti jaja sa šećerom, pa dodati prašak za pecivo, ekstrakt vanile i otopljeno kokosovo ulje, promutiti zajedno još malo. Umešati prosejan kakao, pa opet promutiti mikserom. Dodati pasirane leblebije i sve dobro promešati.
4. Rasporediti u podmazan, klasičan mafin-kalup (12 kom) i peći oko pola sata na 180°C. Ostaviti da se ohlade. Predlog za serviranje: sa malo kiselo-slatke pavlake (jednu čašu kisele pavlake izmešati sa kašikom šećera, ostaviti desetak minuta da se šećer otopi) i komadićima sezonskog voća + listići mente za ukras.
Napomene:
- Na slici je teško dočarati ono po čemu su ovi mafini različiti od običnih, pa vas molim da, ako se odlučite da recept probate, imate u vidu da NE očekujete klasiku. Ovi mafini su puni, sočni, ni najmanje suvi, i imaju jednu, da tako kažem, brašnastu notu koja dolazi od osnovnog sastojka - leblebija. Kad za neki fil kažemo da je brašnast, to obično nije poželjna osobina, ali ovde to nije slučaj. Ovde je to neobična, ali ne nepoželjna osobina. Ne umem bolje da objasnim. Objasnite vi meni ako probate, pa razumete šta sam htela da kažem :)
- Mafini dugo ostaju sveži, ne suše se lako, odlični su i drugog i trećeg dana.
- Ako bi se žuti šećer zamenio fruktozom, ovo bi mogao biti i hrono slatkiš, za vanrestriktivni period.
- Ako vam poslastice na bazi mahunarki nisu odbojne, preporučujem prostakis vulgaris slatki pire od pasulja, skroz kestenjastog ukusa. Dotle ću ja da isprobam Miličin čokoladni keks od pasulja, pa ću sigurno i to da vam preporučim, samo malo kasnije :)
I tačka.
Čokoladni mafini sa leblebijama
recept za štampu
Sastojci:
400 g kuvane leblebije
100 ml vode od kuvanja leblebije
4 jaja
250 g žutog šećera
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica ekstrakta vanile
30 g kokosovog ulja
50 g kakaa
Postupak:
1. Ako leblebiju kuvate sami, treba potopiti 200-ak grama u vodu uveče, pa sutradan promeniti vodu i kuvati dok ne omekšaju, oko sat vremena.
2. Procediti leblebiju, ali sačuvati 100 ml vode u kojoj su se kuvale. Odmeriti 400 g, pa ispasirati/samleti zajedno sa odvojenom vodom u što glatkiju kašu. Ja sam koristila štapni mikser i njegovu uzanu čašu, i mlela iz dve ture.
3. Mikserom umutiti jaja sa šećerom, pa dodati prašak za pecivo, ekstrakt vanile i otopljeno kokosovo ulje, promutiti zajedno još malo. Umešati prosejan kakao, pa opet promutiti mikserom. Dodati pasirane leblebije i sve dobro promešati.
4. Rasporediti u podmazan, klasičan mafin-kalup (12 kom) i peći oko pola sata na 180°C. Ostaviti da se ohlade. Predlog za serviranje: sa malo kiselo-slatke pavlake (jednu čašu kisele pavlake izmešati sa kašikom šećera, ostaviti desetak minuta da se šećer otopi) i komadićima sezonskog voća + listići mente za ukras.
Napomene:
- U originalu je bilo 150 g šećera. Tako sam i napravila, i to je jedino što bih drugi put promenila, dodala bih više šećera, pa sam u recept odmah unela napamet povećanu meru. Naravno da je stvar ukusa i navika, moje su i dalje takve, "povećane".
- Na slici je teško dočarati ono po čemu su ovi mafini različiti od običnih, pa vas molim da, ako se odlučite da recept probate, imate u vidu da NE očekujete klasiku. Ovi mafini su puni, sočni, ni najmanje suvi, i imaju jednu, da tako kažem, brašnastu notu koja dolazi od osnovnog sastojka - leblebija. Kad za neki fil kažemo da je brašnast, to obično nije poželjna osobina, ali ovde to nije slučaj. Ovde je to neobična, ali ne nepoželjna osobina. Ne umem bolje da objasnim. Objasnite vi meni ako probate, pa razumete šta sam htela da kažem :)
- Mafini dugo ostaju sveži, ne suše se lako, odlični su i drugog i trećeg dana.
- Ako bi se žuti šećer zamenio fruktozom, ovo bi mogao biti i hrono slatkiš, za vanrestriktivni period.
- Ako vam poslastice na bazi mahunarki nisu odbojne, preporučujem prostakis vulgaris slatki pire od pasulja, skroz kestenjastog ukusa. Dotle ću ja da isprobam Miličin čokoladni keks od pasulja, pa ću sigurno i to da vam preporučim, samo malo kasnije :)
Pošto juče nisam bila u stanju da ostavim smislen i ne pretjerano emotivan komentar :), danas sam odlučila da pročitam samo recept i preskočim ovaj uvod koji me zacrveni i zamagli mi oči. :)
ReplyDeleteNema svrhe da ti se zahvaljujem, jer znam da ne bi napisala nešto ovako divno da to ne misliš (tako, imam osjećaj da te poznajem), ali mogu reći da sam polaskana, ponosna i postiđena u isto vrijeme. "Ona Maja", kako te zove ženski dio moje porodice, je neko koga sam od prije pisanja bloga pratila, smatrala uzorom u blogerskom smislu i neko ko je velikim dijelom oblikovao moje viđenje pisanja recepata. Jasno ti je zašto sam rekla da si me "razoružala" tekstom i onim smislenim komentarima koje ostaviš na blogu. Eto, da ne nastavljam dalje, hvala ti za taj osjećaj i stvarno stvarno mi mnogo znači.
Mafini su ti sjajno ispali, reprezentativnije od mojih, pa bi bilo bolje da stavim tvoje fotke na blog. :) Odlično si ih i opisala, nisu kao klasični sunđerasti mafini, već su vlažniji i istovremeno ostavljaju taj zrnasto/brašnast osjećaj u ustima kad se počnu topiti - neočekivano za biskvit, ali ne neprijatno. Meni bi vjerovatno bilo previše šećera u prilagođenoj verziji, ali razumijem. :D Vidim da si koristila vodu od kuvanja leblebije, što mi veoma ima smisla, tako da ću dodati kao verziju - praviću tako sledeći put. Hvala ti, mislim da ću svašta naučiti iz ovog istraživanja! :)
*Uzgred, keks od pasulja ne ostavlja brašnast osjećaj, i pasulj je praktično neprepoznatljiv. Samo da znaš šta da očekuješ.
Hvala još jednom za sve! <3
Hvala TEBI za sve! Ulepšala si mi dan, da znaš :)
DeleteVodu od kuvanja leblebija sam koristila jer mleko ne smem, a drugo biljno mleko nisam imala. Pa gledam onu vodicu od kuvanja i mislim se, pa i to je neko "biljno mleko" :)
Hvala za najavu očekivanja za keks sa pasuljem. Nisam našla crni pasulj, imam neki sitan žuti, mislim da će taj biti žrtvovan za ovu namenu.
Potpisujem svaku rec o Milicinom blogu! Ja se divim vama koji tako u detalje ispisete recept, pa da cak i totalni netalenti za kuvanje mogu da pripreme ono sto vi predlazete. Milica i ja imamo vrlo slican ukus i gastronomske navike, tako da cesto usprobavam njene recepte. Ove mafine jos nisam, moram sto pre!
ReplyDeleteHvala na podršci, i preporuka za mafine :)
DeleteBas zanimljiva kombinacija, a verujem i ukusna. I ja imam nekih zdravstvenih problema, pa ne mogu ni brasno, ni secer kako prirodni tako ni zamenski, ma zapravo skoro nista ne smem. Pa nesto razmisljam ako ti znas, na koji nacin bih recimo mogla da zamenim pirinac u jelima, jer naravno skrob ni na slici ne smem. Ako znas, savet ce mi puno znaciti. Pozdravi od mene :)
ReplyDeleteAko možeš ovas i heljdu, onda to. Kuvani ovas je meni otkriće godine, kao rižoto bude. Heljda lepo upija, pa za one varijante gde ide malo pirinča, tipa punjene paprike, može heljda. Pozdrav!
DeleteBas bih eto mogla da pokusam sa tim. Puno hvala :)
DeleteSavršeno izgledaju, prosto mame na griz! neobičan recept, ali super.
ReplyDeleteJest' neobično, al' uopšte nije loše :)
DeleteNapravila. :) Ukusni su i lepi,skoro pa kao da su od brasna. Samo, meni su se lepo podigli u toku pecenja i onda se spustili i ostade rupa u sredini. Ne znam zbog cega. Sem izgleda, ispali su super. :)
ReplyDeleteNemam pojma ni ja. Al' taman ti se sam napravio prostor za pavlaku i jagodicu ;) Hvala što si pravila i javila!
DeleteSlažem se s uvodnim tekstom i prije FBI rukavica sam isprobavala Milicine recepte. Muffini super izgledaju!
ReplyDeletePredivni, sočni mafini! Veoma ukusni i čokoladni, čak i bez dodataka u vidu pavlake i voća. 🥰 Hvala za recept!
ReplyDeleteSkoro sam naišla na recept za čokoladni krem od leblebija, urmi i kakaa i bila sam vrlo skeptična. Ali, posle ovih mafina, jedva čekam da probam i taj krem. Leblebije u slatkoj varijanti su mi zaista otkriće!