Rolnice od sirovih tikvica

Bila sam pre neki dan u školi, na dodeli knjižica kod starijeg sina. Stižem pravo s posla, 16.58h, ulazim užurbano, upućujem generički osmeh ka prisutnima u učionici skenirajući je u celosti nekim rezervnim čulom. Nalazim svog klinca koji je stigao pre mene i naveliko ćaska sa drugarom sa kojim se smestio u treću klupu do vrata. Ovlaš ga pomazim po glavi prolazeći pored, kao neka super cool mama koja je baš super svesna svih okružujućih parametara, i produžim do kraja učionice, ka slobodnom mestu u poslednjoj klupi u srednjem redu.

Setim se kako sam svojevremeno, dok sam bila đak, volela poslednju klupu. A one su, po nekom nepisanom pravilu bile rezervisane za Rome, slabe đake, čudake i ćutologe. Nalazim kako je to ustvari interesantno - margine su margine, bilo u socijalnom ili prostornom smislu. Uvek sam gledala da se munem u poslednju klupu, ako mogu. Da nemam nikoga iza leđa, a da imam dobar pregled. Kud bolje?

Smestim se gde sam htela. Gledam decu, gledam roditelje, na licima se oseća raspust, svi su nasmejani, deluju opušteno, rasterećeno. A meni se u stomaku zateže satenski čvor, oči vlaže, suze u najavi. Trgnem samu sebe, okrenem se levo-desno, tražim nešto konkretno na šta ću usmeriti pažnju. Da neko ne primeti, pa da moram povrh sveg nemira još i da lažem, i da se čupam na alergiju.

Moj dečak, moj mali-veliki dečak. Završio je četvrti razred. Najesen kreće u peti. Eeeej... Peti...

Gde ode vreme? I zašto je osećaj isti kao kad je polazio u predškolsko? Nekako mislim, nije on još za peti, to je za neku veliku decu... On je moj mali pilić-milić, moja dobrica i poslušnica, ali i moja plašljivica, koja beskrajno veruje svojim vodičima. Do sada smo vodiči bili mi, roditelji, i učiteljica Slavica. Hiljadu puta sam Bogu zahvalila na takvoj učiteljici. Divna, divna osoba... Tiha, ali autoritativna i veoma posvećena deci i radu.

Ne znam šta ga čeka dalje, ne znam kakav će biti novi razredni. Ne znam da li će umeti da vodi dalje mog dobroćudnog Vuka. Koji će mu sigurno verovati, jer je takav, veruje u dobro, veruje ljudima. Pomislim na mogućnost da će dati poverenje nekom ko ne zaslužuje, i sav moj materinski sebičluk se u sekundi skupi na gomilu. Pa poželim da ga zagrlim snažno, najsnažnije, da sve pršti, da se od siline sirove emocije vreme zbuni i zaboravi kud je pošlo. Da stane. Da obezbedim da moj dečak uvek bude srećan. Jer znam da sada jeste...

Rolnice od sirovih tikvica
recept za štampu

Sastojci:
1 duguljasta tikvica
oko 150 g sira blažeg ukusa (mladi, rikota, sremski, sitan...)
1 kašika kisele pavlake, po potrebi
50-ak g indijskog oraha
maslinovo ulje
so
biber
balsamico sirće ili sok od limuna

Priprema:
1. Veliki pleh od rerne premazati maslinovim uljem, pa ovlaš posuti solju i biberom.

2. Tikvice oprati, pa bez guljenja iseći na tanke trake, ljuštilicom za povrće ili drugom prikladnom alatkom, kao što je ona za sečenje kačkavalja. Položiti ih na pleh, pa preliti sa još malo ulja, i posuti sa još malo soli i bibera. Ostaviti 10-ak minuta da odstoje (po mogućstvu u frižideru, da bi ostale hladne - ako pleh može da stane), kako bi tikvice pustile vodu i samim tim omekšale, jer se tako lakše umotavaju.

3. Indijski orah iseckati ili grubo samleti u električnoj seckalici.

4. Sirni nadev napraviti prema osobinama odabranog sira, i sopstvenom ukusu. Ako ćete servirati kao predjelo, može i neki jači, zreliji sir. Ako želite prilog uz meso, prikladiji je mlađi, blaži sir. Sir izgnječiti viljuškom, dodati kašiku pavlake, ukoliko je potrebno. Nadev treba da bude relativno mek, ali ne voden. Umešati polovinu indijskih oraha, probati, eventualno dosoliti ako treba.

5. Na po jedan kraj svih traka staviti po malo sirnog nadeva. Svaku traku umotati u rolnu, i postaviti vertikalno, jednu uz drugu. Preliti sa još malo maslinovog ulja i balsamico sirćeta ili soka od limuna, posuti ostatkom indijskog oraha i odmah poslužiti.

Napomene:
- Inspiraciju sam našla kod Bjanke, u ovom njenom receptu. Bjanka nije aktivna na blogu neko vreme, ali sa tim hobi-aktivnostima se nikad se ne zna, možda se vrati kad najmanje budemo očekivali :) Do tada, na njenom blogu svašta nešto korisno možete naći. Pre svega o vinu, vinskom bon-tonu, čašama, otvaračima itd, ali i o hrani i receptima validiranim od strane vlasnika istinski istančanog čula ukusa.

- Rolnice sam pravila par puta u poslednjih par godina, i nikad po nekim baš striktnim merama. Znam da vam to ne liči na mene, i navodim samo iz razloga da se unapred opravdam što su sve mere popisane u delu sa sastojcima date prilično otprilike. No, ovo i jeste takva vrsta recepta, prilagodljiva, pa se nadam da mi nećete zameriti :)

- Rolnice je najbolje praviti "sad za odmah" jer daljim stajanjem neizbežno dolazi do daljeg omekšavanja tikvica usled puštanja vode, pa je moguće da će malo izgubiti formu.

- Indijski orah možete zameniti drugim orašastim plodovima. Mislim da bi se dobro slagali blago prepečen badem ili kikiriki.