U igri Patin petnaesti, za mesec oktobar izglasan je recept za paprike nadevene sirom. Iako ovaj koncept punjenja paprika nije ništa novo, lično nikad nisam punila paprike sirom. Ili možda jesam, u svojoj vege fazi, al' ima tome decenija i po, ne sećam se jasno da l' behu samo sa sirom ili kombinacijom sira i krompira...
Recept sam sledila u najvećoj merii. Uzela sam zaista 20 paprika, ali sam birala sitnije, i to ne samo babure, već koje god sam na pijaci našla. U zbiru su težile oko 2 kg. Bilo je tu nekoliko babura, nekoliko šilja zelenih i crvenih, par jarko žutih kojima ne znam ime, pa čak i 4-5 ljutih somborki, da šarenilu boja dodam i šarenilo ukusa :)
Sir sam kupija ovčiji, namenski za ovaj recept. Ali mislim da može bilo koji beli sir, samo ne mlad i mekan kravlji. Dakle, bilo koji malo jači, slaniji, zreliji. U izgnječeni sir sam dodavala jaja jedno po jedno, pa sam posle petog stala, jer je smesa postala prilično retka. Bila su krupna jaja, sitnijih bi šest bilo taman.
Na prvi pogled delovalo je da neće biti dovoljno nadeva za onoliko paprika, ali na kraju je ispalo baš taman. Paprike nisam punila skroz, kao što bih radila za klasične punjene paprike sa filom od mlevenog mesa i pirinča, već do pola ili čak manje. Jer sam znala da kad paprike omekšaju, da će se spustiti tj. spljoštiti, i da će fila biti dovoljno.
Radila sam paralelno na dva tiganja, da bi išlo brže. Masti sam stavila bez štednje, da pokrije površinu tiganja, ali ne u dubokom sloju. Pustila sam da se lepo uprže sa donje strane, i dobiju tamnu koricu, pa ih okretala. Nekim paprikama je tokom prženja curelo malo fila, pa sam probala da ga uguram nazad, a ono što nisam mogla, vadila bih iz tiganja, da ne bi zagorevalo i prskalo. Potraje to prženje, ne znam tačno koliko, ali nije baš brzinska priprema, treba paprikama vremena da se predaju.
Ukus je božanstven, al' tu nije ni bilo sumnje da će biti drugačije. Upržene paprike, dobar sir, jaja... Nema tu šta da ne bude dobro! Pata kaže poslužiti kao toplo predjelo, nama je ovo bila večera a nekima i doručak.
Mana celog koncepta je prženje na tiganju, prskanje, trajanje... Drugi put bih ovo pravila u rerni - veliku tepsiju bih dobrano zamastila, paprike složila relativno gusto i po mogućsvu delimično stepenasto, da gornji deo gde je rupa bude malo uzdignut u odnosu na donji, da bih predupredila eventualno curenje fila i zagorevanje sira.
U svakom slučaju, dobar recept. Jednostavan, predvidiv, ali dobar!
Paprike nadevene sirom
recept za štampu
Sastojci:
20 manjih paprika, oko 2 kg
500 g ovčijeg sira
5 jaja
mast za prženje
Postupak:
1. Sir izgnječiti viljuškom što sitnije, pa pomešati sa jajima. U slučaju da je sir blag i neslan, dodati kašičicu soli.
2. Paprikama skinuti drške i očistiti ih od semena. Puniti ih sirnim nadevom do pola.
3. Na većem tiganju ugrejati dve-tri kašike masti, pa spustiti paprike da se prže. Posle nekog vremena okrenuti svaku papriku na drugu stranu. Ako nešto fila iscuri, vratiti u papriku ili izvaditi van, da ne zagoreva. Ovu količinu paprike biće potrebno pržiti iz 2-3 ture. Služiti toplo.
Odličan recept, a slike kao i uvek hrana za oči!
ReplyDeleteBaš mi je bilo drago da vidim ovaj recept na tvom blogu jer su paprike punjene sirom i jajima nešto što je baš baš često bilo na meniju dok sam ja odrastala, tokom leta i jeseni dok traje sezona paprika. Moja baka i mama ih redovno spremaju pa sam po navici i ja preuzela recept i uvrstila ga u redovni meni, ali sam bila iznenađena kad sam shvatila da ovaj koncept parika nije nešto što je šire zastupljeno! Ja sam odrasla u istočnoj Srbji, ali od kad sam u Beogradu još uvek se nije desilo da pred nekog iznesem ili mu pomenem ideju paprika punjenih sirom i jajima a da znaju za to jelo ili da su ga ikad probali. Zanimljovo, ne? U svakom slučaju baš mi je drago da ste ga izabrali za Patin petnaesti, fino je jelo i red je da se popularizuje!
Par ličnih beleški - ja uvek koristim kravlji sir, po mogućstvu stariji, tvrd i dobro slan. Pa puta sam pravila i sa raznim varijantama fete (princip čega bude u kući) i bude jestivo, ali nikad nije dobro kao sa dobro zrelim i starim sirom. Nikad ih nisam pržila, uvek u pleh pa u vrelu rernu. Curenje fila se često dešava ali ne mora čovek protiv toga da se bori - deo fila koji se zapeče van paprika bude još i slađi (čitaj masniji) i o njega se svi uvek otimaju :) I finalna mudrost - možeš naseckati krompir na krupno i pobacati ga oko parika da se sa njima zapeče, ujedno služi kako oslonac paprikama a i odličan je dodatak uz ovo jelo! Krompir upečen u masnoći i saftu koji curi iz paprika - kako to može da ne bude dobro :)
Hvala na javljanju, rečima podrške i svim savetima!
DeleteSve si u pravu - curenje fila je problematično kod ove varijante prženja na masti, jer hoće baš da pocrni i maltene se ugljeniše to što iscuri, ako se ostavi tako, nebranjeno. Ali kod rerna-varijante sigurno neće do te mere ništa da zagori.
Takođe, znajući da je krompir po prirodi jedan takav lik, koji jedva čeka da dobije priliku da se udene u neko fino, mirisno, masnjikavo društvo i pokupi njihove sokove - ovaj tvoj savet mi se sviđa i bez da sam probala! :)
Imam ja nekakav Patin kuvar negdje uskladišten, ali ne znam da li je petnaesti :))))
ReplyDeleteElem, ljeti nam je mati stalno spremala paprike na ovakav način. Uz salatu od paradajza i luka, imali smo bogovski letnji ručak. :)
P.S.
Da znaš da sam se vratila blogovanju, ali sa novim blogom, tako da je northgastrofusion, otišao u večna lovišta. :)
Nataša
Hej, baš sam ti se obradovala!
DeleteNisam znala za blog. Bila, videla, supeeer! A nisam znala ni da relativno solidno razumem makedonski :)
Čitamo se!
Ovo je jako fino. I jednostavno. Sigurno ne bih koristila ovčiji sir jer ga ne volim, ali to je stavr ukusa. I ne bih nikada pekla na masti jer mi ne miriše. Inače, odlično.
ReplyDelete