100% heljdin hleb

Nakon recepta za 100% heljdine palačinke, u ovom postu očekuje vas recept za 100% heljdin hleb. Znam, zvuči neverovatno, ali moguće je :)

Pričajući sa Milicom o utiscima u vezi nekog polu-heljdinog hleba koji smo obe probale, od heljdinog brašna i ovsenih mekinja, fine strukture ali preoštrog ukusa, ona mi reče da pogledam recept za čisto heljdin hleb na jednom stranom blogu.

Klik, stignem na recept za Unbelieveble buckwheat bread. 

Prva pomisao - mo’š misliti, neverovatan hleb... 

Ne volim bombastične naslove, valjda trauma navučena zbog ovdašnjih prenabuženih novinskih. 

Pročitam tekst i upecam se, jer Sophie za pripremu hleba ne koristi brašno nego namočenu heljdu - a sve se dešava u vreme kad sam i ja došla do zaključka da je heljda po ukusu najpitomija upravo u tom izdanju! Napravim ja taj hleb, probam i zbunim se, jer jeste neverovatno da samo od heljde može ispasti nešto nalik na hleb, pa još da je ukus prijatan, ni izdaleka opor i gorak kao što pecivo od heljde ume da bude.

Napravim ubrzo još jednom, da se uverim da onaj prvi put nije bio neka početnička sreća. 

Super, nije.

Milici zahvalim, a Sophie se u mislima izvinim na početnom nepoverenju, pa potopim novu dozu heljde da ponovo napravim hleb i poslikam sve lepo za blog. 

Kad ono - ćorak! 

Taj treći mi nije uspeo, uopšte nije narastao, do dan danas ne znam zašto. Jestiv je on i takav, ali priznaćete, nije baš privlačan.

Odlučim da ne odustanem, već da probam da malo izmenim postupak, te da učinim neke promenljive iz recepta manje promenljivim. Sledeće dve vekne po malo izmenjenom postupku su ispale OK, te zaključujem recept u nadi da sam ga “dotegla” i da se vama neće desiti kiks kao meni.

Činjenica je da po strukturi, iako ima rupice, ovaj hleb nema odlike klasičnog hleba. Znam, zvuči nelogično, pa da probam da objasnim. Ako ste nekad radili knedle od starog hleba, znate kako one imaju neku prijatnu “gumenost”? E, ovaj hleb ima sličnu elastičnost, jedino što je ipak razuđen rupicama, pa više liči na hleb. Seče se perfektno jer se ništa ne mrvi i svež je bar nedelju dana ako se čuva u frižideru. 

Ukusan je veoma, pod uslovom da inače volite integralne hlebove.

Prijatno!

100% heljdin hleb 
recept za štampu

Sastojci: 
300 g sirove heljde
450 ml vode
1 kašičica soli
2 supene kašike psilijuma (10 g)
2 supene kašike samlevenih čia semenki (25 g)
1 kesica praška za pecivo (12 g)

Postupak: 
1. Heljdu pretrebiti, odstraniti neoljuštena zrna, naliti vodom, dodati kašičicu soli i ostaviti minimum 1 h da se namače, a može i duže, do 12h.

2. Namočenu heljdu sa sve vodom prebaciti u blender i dobro samleti u što homogeniju kašu. Dodati ostale suve sastoje - psilijum, mleveno čia seme i prašak za pecivo, ovlaš promešati pa izblendirati sve zajedno još minut-dva.

3. Prebaciti testo u duguljasti kalup obložen papirom za pečenje (ovaj je 30x10 cm). Ostaviti testo tako još pola sata, da se stegne tj. da psilijum i čia odrade svoje. Napraviti usek u testu celom dužinom (vrhom drške kašičice, recimo) i staviti na pečenje. Peći na 160-170°C oko 90 minuta. Pečenu veknu osloboditi papira i staviti na rešetku ili mrežicu da se hladi. Seći tek kad se u potpunosti ohladi.

Napomene: 
- Sa donje strane meni vekna uvek bude malko “ulubljena”, tek da znate da nije neočekivano
- Rupice su uglavnom ravnomerno raspoređene i sitne, kao na slici ispod i kao na fotkama sa originalnog recepta, a ponekad bude i malo krupnijih, kao na naslovnoj i ostalim slikama - kako kad.

U narednom postu stiže recept za omiljenu grickalicu - krekere od heljde!