Krekeri od prosa a la tortilja čips

Sve je krenulo od Miličinog recepta za kukuruzne krekere. Probala sam ih u vreme "FBI istrage" njenog bloga i oduševila se. Nikada ne bih pretpostavila da je moguće dobiti ovako tanke i hrskave grickalice u kućnim uslovima! 

Malo potom, tokom prošlog leta, nastupio je period heljde i prosa, jedine dve žirtarice koje sam u to vreme konzumirala. Većina recepata iz #heljda serijala nastajala je tada, a od prosa sam najčešće pravila pitu i ove krekere. U pravom smislu reči sam zarazila i nekoliko koleginica, jedna od njih i pitu i krekere priprema redovno, na nedeljnoj osnovi. Otprilike kao što uvek u kući ima brašno, ulje i mleko, tako ima i pitu i krekere, postali su joj osnovne "namirnice" :)

U naslov sam dodala i ono a la tortilja čips, jer me i kukuruzni i proseni krekeri veoma podsećaju na tu vrstu čipsa. Jedino što ih sečem na pločice, a ne trougliće, ali to je taj šmek.

U nastavku je recept, koji možete prilagođavati dodavanjem začina kao što su biber, ljuta začinska paprika, beli luk u prahu i drugo. Semenke takođe možete menjati prema ukusu ili stanju na zalihama, treba da ih bude ukupno 100 g. Ako među njima ima krupnijih, kao što su golica ili suncokret, ceo miks kratko sameljite u mini seckalici ili električnom mlinu za kafu, pulsno, da ostane po neki krupniji komadić.

Krekeri su po sastavu u skladu sa principima hrono ishrane, gde se jedu za doručak umesto hleba. Za one koji ne mare za hrono - krekeri ove vrste dobro će doći umesto kupovnih grickalica, uveče, uz pivce. U oba slučaja, neki namaz ili umakalica su više nego poželjni.

Prijatno grickanje vam želim!

Krekeri od prosa a la tortilja čips
recept za štampu

Sastojci:
130 g brašna od prosa
100 g semenki po izboru, usitnjenih (npr. 50 g suncokreta i 50 g susama)
1 ravna kašičica soli
250 ml vode
50 ml maslinovog ulja

Postupak:
1. Prvo pripremite dva velika plitka pleha (od rerne) i tri komada pek papira iskrojenih tako da popune samo unutrašnjost pleha, ne i ivice. U mom slučaju veličina papira je bila 33x39 cm. Dva papira su za podloge na kojima će se krekeri peći, a treći je pomoćni, za lakše rastanjivanje testa.

2. U činiji pomešati sve suve sastojke - brašno, semenke (prethodno kratko, pulsno usitnjene) i so.

3. U manjoj šerpi ugrejati 250 ml vode sa 50 ml ulja do vrenja, skloniti sa ringle, ubaciti suve sastojke i sve dobro promešati. Ako je smesa kašasta, vratiti na ringlu, na nisku temperaturu, i kuvati uz neprestano mešanje još minut-dva, da se smesa zgusne (kao klasično kuvano testo). Ostaviti da se prohladi.

4. Podeliti testo na dva jednaka dela. Prvi deo staviti na papir, malo rukama rastanjiti, pokriti drugim listom papira, pa potiskivati testo od sredine ka ivicama, prvo ivicom dlana, kasnije prstima. Testo je meko i masno i ovaj deo ide relativno lako, samo gledajte da bude ujednačene debljine svuda. Skinuti gornji papir i brzim pokretom podvući pleh pod papir, držeći ga za jednu ivicu. Još je bolje prevući testo dok je još uvek u sendviču od papira, pa ona skinuti gornji papir, tako je manja šansa da tanušna smesa popuca zbog ugibanja prilikom prevlačenja. Ponoviti sve sa drugim delom testa.

5. U rernu zagrejanu na 150°C ubaciti oba pleha. Nakon 6-7 minuta izvući plehove i pizza sekačem razrezati testo na pločice željene veličine. Peći još 15-ak minuta na 150°C uz uključen ventilator, s tim da na polovini tog vremena treba zameniti mesto plehovima. Krekeri će potamneti i većim delom se sami razdvojiti. Nakon što se malo prohlade, pažljivo ih odvojiti na delovima gde su ostali zalepljeni.

Napomene:
- Rasecanje radim nakon 6-7 minuta pečenja, jer se do tada testo malo učvrstilo. Sirovo testo je veoma meko, a razvijeno je veoma tanko, pa hoće da se lepi za sekač i cepa ako se seče u tom stanju.

- Vreme pečenja uzmite kao okvir. U zavisnosti od rerne može biti i duže od navedenog, naročito ako vaša rerna nema ventilator. Za prvi put - moraćete malo dežurati pored šporeta, i proceniti po mirisu i boji, pa ćete znati za idući put koliko vremena treba u vašoj rerni.

- Krekeri su veoma tanki, pa će neki možda pući i tamo gde ne želite, ali nije strašno. Čak možete u potpunosti preskočiti deo sa rasecanjem testa i ispeći jedan veeeeliki kreker površine pleha, koji ćete kasnije samo izlomiti na nepravilne parčiće.

- Ovih krekera, pošto su veoma tanki, ne izađe mnogo, pa svaka ušteda vremena i struje znači. Ja sam uz šporet (kupljen pre 10+ godina) dobila čak tri pleha, jedan dubok i dva plitka. To su ovi crni što vidite na slikama. Ali znam da se obično uz šporet dobije ili, u gorem slučaju, jedan jedini pleh, ili, u boljem slučaju, dva različite dubine. Ono što sam htela reći - ako nemate dva velika plitka pleha, razmislite o tome da ih napravite! U običnoj limarskoj radnji, uz uzorak vašeg pleha, čak i od najtanjeg lima. Svojevremeno sam naručila 6 istih plehova kod limara, da imam za baratanje kad pravim reform tortu velikog formata (dve kore pečem, dve mutim-razmazujem, plus rezerva), nisu nekog kvaliteta (lim je veoma tanak, i ne mogu nešto teško smestiti na taj pleh), ali me odlično služe već 5-6 godina za kore za torte, kiflice, mini pita-pizze, krekere, keksiće... Dodatna prednost ovih plehova je što imaju malo veću korisnu površinu, jer su sve ivice savijane pod 90°, nema zaobljenja.

- Ako se odlučite na kukuruzne krekere, najverovatnije neće biti potrebe za dokuvavanjem testa. Odmah po spajanju suvih sastojaka i vrele vode smesa bi trebalo da dobije dobru gustinu. Takođe, kukuruzni krekeri su ukusom blaži, nemaju onu pozadinsku gorčinu-ljutinu koju proso ume da ima, pa su deci uglavnom draži.