Varoški medenjaci

Pred vama je recept za divne, mirisne i meke medenjake! Odlični su kao sredstvo za namensko evociranje uspomena iz detinjstva, kao backup slatkiš "za po kući" ili kao jestivi poklon.

Nedavno sam ih pravila u drugu i treću svrhu. Za drugu i nisu baš poslužili jer su se pojeli odmah, ali za treću jesu. Ponela sam kesicu medenjaka kao sitan, ručno spravljen znak pažnje jednoj mladoj spisateljici, Tajani Poterjahin (znate je sa bloga Slasno i opasno), povodom promocije svog novog romana, Varoška legenda. Otuda su i medenjaci "varoški" :)

Uživajte!

Poslednjih godina XIX veka mladi apotekarski pomoćnik Maksim Nestorović doselio se sa bolešljivom suprugom iz Beograda u Kraljevo. Pošten, saosećajan i izvanredno lep, brzo je postao miljenik sugrađana koji nisu ni slutili kakvu borbu sa zabranjenom požudom tajno vodi. Prepoznajući u strasti snagu prave ljubavi, naočigled čitave varoši, prelomio je i odlučno se predao voljenoj Despini, mladoj ženi mračne i strašne prošlosti, kćerki zloglasnog terzije Krsmana Kamdžije.

Isprovociran događajem u kome je ponižen pred njom, ogorčen saznanjem o zverstvima koja su joj počinjena, Maksim se tvrdoglavo upleo u teške i nepomirljive političke sukobe u varoši...

"Despina je likom i građom sasvim obična mlada žena, nešto niža nego što je uobičajeno, malenih šaka i ne naročito bujnih grudi. Za razliku od Kate, premda sva sitna i takođe bleda, oduvek je zdrava kao dren. Čelo i jagodice su joj visoki, nos prćast, usne pune i lepe ali uvek suve, a bujne svetle kose čvrsto spletene pa skupljene u punđu na potiljku. Zbog bezbojnih podočnjaka i lakoće sa kojom joj u neprilici porumeni sami vrh nosa, često je izgledala plačno. Mogao bi kraj nje čovek proći da je i ne primeti, ali oči, ćilibarske, pomalo kose i sjajne, ujedale su koga bi pogledale. To ne beše ni oštar ni pohotan pogled već kao neko tajno znanje o svakome. Ljudi su izbegavali da se sretnu sa ta dva svetla oka. Uvek je bilo u njima podsmešljivog prezira, neke hladne nadmoći i kao da su govorile lažovu da je lažov, preljubniku da je preljubnik, zavidljivcu da želi tuđe, da je bedan i smešan.

Lepuškasta je i ne više od toga, ali se oko nje, svejedno, oduvek dizala velika fama. O njoj su se šaputale drugačije priče. Anastas je znao, ako i nije najlepša, ako je malo junaka koji bi se usudili da stanu otvorenog srca naspram njenog pogleda, ako je i ne bi ženili, svi, svi bi je oni bar na jednu noć imali.

I Maksim bi! Ili ipak ne bi, ko će ga znati. Eto, opet je došao, a ko ga je zvao? Ušao je i pružio smeđi zavežljaj iz kog je mirisala sveže mlevena kafa. Zazveckaše i apotekarske bočice koje je spustio na sto. Zatekao je u mešenju hleba, tekne je već ispunilo crno testo. Preko košulje je samo zbog muškog gosta navukla zubun u kom joj je kraj ognjišta vruće. Prokleti zubun, šta će joj?"

iz romana Varoška legenda
autorke Tajane Poterjahin

Varoški medenjaci
recept za štampu

Sastojci:
500 g brašna
200 g šećera
200 g srednje-ređeg meda
50 ml vode
2 kašičice sode bikarbone (15 g)
3 kašičice mešavine začina (15 g)
2 jaja

Postupak:
1. Skuvati sirup od šećera, meda i vode. Kad provri sniziti temperaturu i kuvati 6-7 minuta. Kad se malo prohladi dodati sodu i začine. Promešati dobro, smesa će postati kremasta.

2. U posudi za mešenje umutiti jaja, dodati smesu od meda i šećera, promutiti mikserom još malo. Dodati brašno i zamesiti testo varjačom. Plasičnom folijom pokriti površinu testa i ostaviti da fermentiše jedan dan na sobnoj temperaturi.

3. Sutradan kašičicom zahvatati grudvice od oko 15-18 g, formirati loptice, prokotrljati ih kroz brašno da se ne bi lepile za ruke prilikom oblikovanja, otresti višak brašna i ređati ih na pleh od rerne postavljen pek papirom ostavljajući veći razmak između. U mom slučaju 5 x 4, pa tako tri puta, ukupno oko 60 medenjaka. Peći na 180°C oko 10-11 minuta. Kad se ohlade, medenjake uvaljati u prah šećer ili ostaviti u osnovnom izdanju. Čuvati u zatvorenoj kutiji.

Napomene:
- Mešavinu začina možete kupiti gotovu, ima Kotanyi mix za medenjake, ili napraviti svoju mešavinu od cimeta, karanfilića, đumbira i muskatnog oraha (ovaj miks koristim za bundevaru i medeno srce). Lepo je i kad se doda malo bibera ili pimenta. Ili anisa, ko voli. Ako nemate mešavinu, ni kupovnu ni domaću, poslužiće i samo cimet.

- Prvu turu sam pekla odmah, bez čekanja na jednodnevnu fermentaciju. Medenjaci su se pekli oko 9-10 minuta, lepo su napupeli u rerni, ali nakon vađenja su malo pali, "ulubili" se sa gornje, sferične strane. Znači, nisu se iznutra još bili skroz učvrstili.

Sutradan je sirovo testo bilo osetno čvršće, tamnije, suvlje, lakše su se oblikovale kuglice, a istih onih 10 minuta su sada bili idealno vreme pečenja. Ima neke hemije u čekanju, u nebrzanju generalno...

Treću turu sam ostavila 12-13 minuta u rerni. Sveži su bili dobri, ali sutradan već suvlji i tvrđi od ovih desetominutnih. Dakle, u mojoj rerni je 10-ak minuta na 180°C idealno vreme, a vi ćete već naći svoje. Imate materijala za tri pleha, tako da... ;)

Update, jun 2017:
Recept šaljem Dženiti, kao domaćici igre ajme, koliko nas je! koja je za temu odabrala - med.