Pohovane tikvice

U ovom postu očekuje vas recept  i fotografije pripreme klasično pohovanih tikvica. Ista tehnika važi i kod pohovanja mesa, osim što meso traži više vremena i tišu vatru. 

Ovo leto mi je bukvalno proletelo, iako nisam ništa baš specijalno kreativno radila, niti igde putovala. Na blog nisam ni mislila, a vi koji ste eventualno svraćali, zaticali ste dobrano ubajaćen spanać... Dala sam se u neka sređivanja, što po stanu, što po glavi, ako je tu uopšte moguće išta prepakovati u bilo kakav red.

Planirano trodnevno odsustvo iz stana zbog parketarskih radova postalo je skoro tronedeljno, živelo se na sendvičima i brzoj hrani.

Jupiiii, dobar izgovor para vredi!

Malo kod Mare na pljesku ili suvi vrat, pa malo kod Cice na ćevape, pa malo u Mekić, pa ajmo do Ikee da je konačno vidimo osim u katalogu, al' nemoj slučajno da ne overimo i viršle i ćuftice, pa malo pekara, pa malo kod Savčića, pa daj kad smo tu da odemo na kolače u poslastičarnicu DJ (samo ime ostalo, kolači su tri minus...), pa... Prijalo je na početku, ali uželela sam se sopstvenog šporeta, makar za njim pravila neku jednako nezdravu hranu kao ovu što smo jeli danima.

Baš je dobro što se retko latim pohovanja, naročito tikvica. Srki ponekad pohuje meso, ja baš retko, al' ajde meso, to je nekoliko šnicli, jednocifren broj. Ali tikvice, jooooj! Glaaaadnu godinu traje troslojno oblačenje svakog od trilion kolutića, pa prženje, pa raspremanje krša sudova posle... Starije dete obožava, pa spremim jednom-dvaput u sezoni.

Ma volim i ja, da se ne lažemo... :)

Biram krupne, što deblje i ravnije tikvice, one koje se ne sužavaju mnogo već su manje-više slične debljine celom dužinom. To radim jer želim veći prečnik tj. manji broj kolutova. U suprotnom, ako bih radila sa sitnijim tikvicama, imala bih gomilu mini isečaka i sve bi trajalo još duže od ove beskonačnosti koju već traje.

Istina, postoji mogućnost da tikvice sečem po dužini, da bih dobila manji broj većih površina za paniranje i da cela stvar ide brže. I u tom slučaju je bolje birati tikvice sa manjim suženjem, što valjkastije. Ipak, ja nešto preferiram kolutove tj. sečenje popreko, jer sam sva nešto smotana kad probam da uzdužnim sečenjam dobijem trake jednake debljine, plus imam problem sa sečenjem druge polovine tikvice, zbog oblika i klizanja. Ko ima mesoreznicu, blago njemu.

Pohovane tikvice su meni najlepše kad su blago zabelolučene, uz neki zreo, kiselkast sir. Ovde sam imala kozji, onako srednje zreo, a topi se, kao feta...

Pohovane tikvice
recept za štampu

Sastojci:
3 veće tikvice, oko 1.5 kg
brašno, oko 100 g
prezle, oko 250 g
3-4 jaja
500 ml ulja

za preliv
4-5 čenova belog luka
1 veza peršuna
50 ml maslinovog ulja

za serviranje
feta sir, ili neki drugi, beli-zreli-kiselkast, tipa sjenički, zlatarski i sl.

Postupak:
1. Prvo pripremiti preliv - sitno iseckati peršun i beli luk, staviti ih u neku manju posudu ili čašu sa poklopcem, dodati maslinovo ulje, promešati, zatvoriti i čuvati do serviranja.

2. Tikvice oguliti i iseći na kolutove debljine 6-7-8 mm. Ne treba seći veoma tanko, jer se tikvica onda zagubi u pohu, ovako se lepo oseti, imaju zubi šta da pregrizu.

3. Pripremiti sastojke za paniranje. U jednu posudu sipati brašno, u drugoj viljuškom razmutiti jaja sa tri kašike vode, u treću posudu sipati prezle.

4. Panirati tikvice - sve kolutiće prvo provući kroz brašno, zatim jedan po jedan kolut polagati viljuškom u razmućena jaja, podići i odčekati malo da ce ocedi, prebaciti u posudu sa prezlama, zatrpati prezlom sa gornje strane, utapkati ga malo viljuškom da se mrvice bolje zalepe, pa rukom podići svaki kolut držeći ga za obod, a viljuškom kucnuti par puta da bi spao višak prezle.

Tokom rada biće potrebno više puta prati ruke, kad god se na prstima nahvata deblji sloj "testa".

5. Ugrejati 500 ml ulja u dubljem tiganju, pa staviti tikvice da se pohuju. Ringla ne treba da bude na najjačoj snazi, nego 70-80%. Oko 3 minuta je potrebno za jednu turu, ali vreme je samo okvir - treba pratiti boju korice i prema tome se orijentisati. Tokom prženja tikvice jednom okrenuti, najbolje metalnom hvataljkom, a može i uz pomoć viljuške (bez probadanja, samo podvucite viljušku ispod tikvice i prevrnite je).

Ispohovane tikvice iz jedne ture vaditi na pomoćni tanjir postavljen papirnim ubrusima ili salvetama. Dok se nova tura prži, prethodna se cedi i taman kad je nova tura pri kraju, ova oceđena može da se prebaci u posudu za serviranje. Nakon svake ture promeniti salvete na pomoćnom tanjiru.

7. Služiti odmah, dok su tikvice tople i spolja krckave. Krckavost nestaje relativno brzo, ali tikvice su lepe i kad omekšaju. Mogu se jesti same, samo posoljene (nigde nismo solili tokom pripreme, da ne bi omekšavale i gubile vodu), a diiivno društvo će im praviti malo belolučenog preliva iz prve tačke pripreme, kao i namrvljen feta sir.


Napomene:
- Termini paniranje i pohovanje se često brkaju. Paniranje je oblačenje u smesu (brašno, jaja, prezla), a pohovanje je prženje paniranih komada tog nečeg (mesa, tikvica, sira itd.) u zagrejanoj masnoći. Ja prva govorim pohovanje i kad bi trebalo paniranje - šta ću, kad sam relativno kasno naučila razliku, a navike su čudo...  :)

- Količine brašna, prezli i jaja mogu biti i drugačije od navedenih, sve zavisi koliko debelo ili tanko sečete tikvice, tj. koliko ima ukupne površine za paniranje, a zavisi i od krupnoće prezle. Meni je otišlo manje od 100 g brašna i skoro 250 g prezli, ali treba znati da je komfornije raditi sa malo više od potrebnog, da ne bi jurili sastojke po činijama.

- Ulja mora da bude dosta. Pola litra zvuči mnogo, ali ne potroši se sve. Bitno je da nivo ulja u tiganju bude relavino visok, da tikvice tokom prženja ne bi dodirivale dno. Tikvice plutaju na površini, prezla koja neminovno otpada sa njih se taloži na dnu, gde posle par tura kreće i da zagoreva. Dok god te crne prezle leže na dnu i ne dodiruju tikvice, možemo reći da je cela stvar bezbedna. Ako je nivo ulja nizak i tikvice krenu da dodiruju dno, desiće se ono što ne želimo da se desi - crne prezle se početi da se lepe za tikvice i da ostaju na njima. Ako to primetite, vreme je da dolijete još ulja.

- Ako je ulje dobro zagrejano, ono bi trebalo da sve vreme krčka i peni i zapravo prži tikvice i sa gornje strane, pa prevrtanje često nije ni potrebno.

- Nakon što se ulje posle prženja ohladilo, izmerila sam ga. Ostalo je oko polovine (nešto preko 250 ml), ali ja ne znam koliko je ulja ostalo u salvetama, tako da, ostalo je i više od pola. Prema mojim grubim procenama, kilogram i po tikvica popilo je oko 200 ml masnoće, što stvarno mislim da nije strašno, ako nije često.

- Brašno-jaja-prezle, to je klasičan, bečki stil paniranja. Kod nas je poznat i pariski stil, koji podrazumeva samo brašno i jaja. Bečka šnicla, pariska šnicla - ista stvar (isti komad mesa), samo je odelce drugačije. Bečka se obično pravi od buta, da bi mogla da bude onolika, a but je uglavnom suv i dosadan. Pohovanje ga tek čini upotrebljivim, ako mene pitate...