Kako je jedna obična kupus salata postala nešto mnogo više od toga...
Ako pratite ovaj blog duže vreme, sećate se možda okupljanja sa Ade (jedan, dva, tri...)? Ja i dalje pamtim svoje ushićenje pre, za vreme, ali i posle tih skupova. Jer kad se sretnu ljudi koji stvarno vole kuvanje i hranu toliko da im nije dosta samo da spreme i klopaju, već o njoj pričaju sa strašću, pišu na tamo nekim svojim blogovima i fotografišu u svoje slobodno vreme, a nemaju nikakvog materijalnog interesa u svemu (bar ne u vreme kad su okupljanja počela) - onda ne čudi da je energija koja se tamo izemituje prilično koncentrovana i da je doslovno umela da me vozi danima posle...
Ipak, malo po malo, ta okupljanja su zamrla, a meni baš nedostaju.
Pa sam se veoma obradovala kad se ovog proleća pojavila nova inicijativa, od strane Maje sa bloga Osmeh i orasi i Sandre sa bloga Ko to tamo!
photo by Sandra, Ko to tamo |
Maja je iz Vršca pa je i okupljanje bilo tamo. Nemam reči da vam opišem koliko se ona zauzela i organizaciono i finansijski. Moram priznati da sam ja to zamišljala slično kao što je bilo na Adi - svako ponese nešto od hrane i pića plus neko ćebence, i to je to - piknik pravi a zaduženja jednaka za sve. Ovde je sve, osim odabira gradskog jezera kao mesta zbivanja, bilo drugačije. Više kao da smo svi đuture došli kod Maje u goste, jer tamo nas je dočekala cela njena porodica koja se oko svega zauzela ništa manje od nje same, a nama nisu dali ni troškove da delimo, ma ni sudove da operemo, a nije nas bilo malo... To mi je zapravo jedina zamerka celom događaju.
Kad smo se svi skupili i malo čalabrcnuli, pošli smo u obilazak grada. Posetili Katedralu Sv. Gerharda, gradski muzej, pozorište i Vladičanski dvor, a zajedničku fotogafiju napravili ispred pozorišta.
photo by Maja, Osmeh i orasi |
Po povratku spremao se roštilj, a mi smo dobili zadatak da se podelimo u dve ekipe i da se kobajagi takmičimo ko će napraviti bolju salatu uz roštilj, od raznovrsnih sastojaka koje smo tamo dobili.
Kad god dođe do tih nekih takmičarskih zbivanja, makar bili i kvazi-takmičarski kao sad, ja obično gledam gde da šmugnem, al' kad je Sandra krenula da formira ekipu i samo izgovorila "Majo!?", nema tu šta, "Razumem i nije mi teško!" :)
photo by Maja, Osmeh i orasi |
- Neka bude nešto krajnje jednostavno - preložila sam - na fazon coleslaw, to baš ide uz roštilj! Dve vrste kupusa, dodaćemo i seckani mladi luk da bude zanimljivije i začinićemo majonezom. Može?
- Može! - reče Sandra - Premazaćemo je slojem kisele pavlake i ukrasićemo celim strukovima mladog luka, koji će "rasti" iz te bele... zemlje! To je to! Bela zemlja, zvučno ime, salata je isto super, imamo još jednu ali ova nam je takmičarski favorit, slažete se?!
- Da, da! - uzvrtela sam se k'o dete kad čuje da će njegov crtež biti izložen na panou u glavnom školskom holu :)
Čim su salate bile spremne, navalili smo na klopu, kakvo takmičenje, kakvi bakrači! Mnogo je lepo i šareno izgledao sto, hrana i za oči i za naše gladne stomake! Na slici ispod vidite i našu belu zemlju u gornjem delu stola, pored moje ruke koja spušta pikantni sos od višanja.
photo by Maja, Osmeh i orasi |
Detaljniji izveštaj sa puno lepih fotografija koje će vam bolje dočarati atmosferu celog skupa kao i spisak blogera i drugih gostiju pročitajte kod Maje, a ja bih samo da rezimiram - da je bilo mnogo lepo provesti dan napolju, videti neka znana lica i upoznati nova, napajati se tom silnom energijom i naravno - fino klopati! Maji i Sandri hvala na inicijativi i organizaciji, nadam se da će sličnih susreta biti i nadalje!
A sad, rekonstrukcija recepta za salatu, da mi ostane kao suvenir na 12. maj 2018 :)
Kupus salata "Bela zemlja"
recept za štampu
Sastojci:
300 g iseckanog kupusa, mešano beli i ljubičasti
1 veza mladog crnog luka
1 ravna kašičica soli
100 g majoneza
1 kašičica senfa
1 kašičica meda
180 g kisele pavlake
Postupak:
1. Kupus iseći na tanke rezance, odmeriti oko 300 g, dodati jednu ravnu kašičicu soli, promešati i ostaviti u frižideru pola sata do sat vremena, da kupus malo omekša.
2. Za to vreme pripremiti mladi luk - od svakog struka iseći komad koji hvata malo belog i malo zelenog dela, a ukupno da bude 5-10 cm dužine, to nam treba za ukras. Zeleni deo tih isečaka nožem raseći po dužini, da se malo "rascveta". Takođe, sačuvati i vrhove, tj. same završetke zelenog dela mladog luka u dužini od 2-3 cm, oni su zgodni da budu "trava". Ostatak iseckati sitno.
3. Kupus ocediti, tj. vodicu koju je pustio prosuti. Dodati iseckan mladi luk, mešavinu majoneza, senfa i meda, pa sve dobro izmešati. U posudu za serviranje sipati salatu, utapkati je pa premazati prethodno malo razmućenom kiselom pavlakom i ukrasiti isečcima mladog luka iz tačke dva. Ohlađenu salatu služiti uz roštilj, pečenje ili druga pretežno mesna jela.
Napomena:
- Senf i med su dodati u fazi "rekonstrukcije", na okupljanju je salata bila začinjena samo majonezom - i odlična je bila i tako :)
:)))) uvod u recept <3
ReplyDeleteRazumem i nije mi teško! ;)
DeleteEto ja pratim tvoj blog vec nekoliko godina i uvek sam rado citala tekstove o vasim blogerskim sastajanjima na Adi. I super mi je sto je neko to ponovo organizovao. U stvari toliko mi je super da bih i ja ucestvovala da sam food-bloger, ali nisam :D... Tako da uzivam preko ekrana gledajuci slike pune pozitivne energije.
ReplyDeletePozdrav za sve blogerske entuzijaste!
Hvala, Jelena! <3
DeleteMa bila je najbolja od svih drugih tamo napravljenih. I super se uklopila uz roštilj... pa još i tvoj sos od višanja i Tanjin džem od luka... Mmm...
ReplyDeleteBlagiš si ga vama :-)
ReplyDeleteBogme je bilo blagiš ;)
DeleteZavidim vam na tako lepom druženju i volela bih da vam se jednom pridružim, ali pošto ja retko dolazim u Srbiju, te i nemam šanse da vas sve vidim...mi ovde to radimo nas nekoliko se skupimo u nečijoj kući ili vikendici i to je to, ali naravno da nije isto što i vi tamo radite...pozdrav za sve vas i bravo za Sandru i Maju.
ReplyDeleteZorice, kad budeš dolazila, obavezno se javi! Pozdrav veliki!
Delete