Šta je post i da li je zdravo postiti?

Potpuni post, totalni post i "post na vodi" su različiti nazivi za istu stvar - potpuno uzdržavanje od hrane na određeno vreme.

Pre nego načnem ovu temu, želim da se razumemo - ne nagovaram nikoga ni na šta, samo želim da podelim sa vama nešto što je meni bilo interesantno i zvučalo razumno i što me je nateralo da pogledam poznate stvari iz relativno nepoznatog ugla.

Krajem prošlog leta mi je slučajno do ruku stigla knjiga koja se zove "Post može da vam spase život", autor je Herbert M. Šelton, a prevodilac i izdavač Branislav T. Đenadić.

Mene bi reč post, do ove knjige, prvo asocirala na pravoslavni post, sreda-petak bez namirnica životinjskog porekla i veliki post pred Božić i Uskrs. Iako svaki post u suštini predstavlja pročišćavanje tela i duha kroz odricanje i samokontrolu, ovde se radi o drugačijem, totalnom postu, bez ikakve hrane. Takav post se još zove post na vodi, ili water fast, ali opet, ne treba ga mešati sa nečim što poznajemo kao pravoslavni post na vodi, koji podrazumeva hranu biljnog porekla spremljenu bez upotrebe ulja, već samo sirovu ili kuvanu u tj. "na" vodi.

Za vreme totalnog posta piju se samo tečnosti kao što su voda ili biljni čajevi i ne jede se ništa - neko određeno vreme.

Post i gladovanje 

Ove dve reči - insistira autor - ne znače isto.

Post traje dok postoje zalihe, a gladovanje počinje ako se post produži i nakon što su se rezerve ispraznile, što je početak procesa umiranja.

On još kaže da je razmak između ova dva stanja daleko veći nego što se misli.

Pročitala sam knjigu i u sebi autoru rekla - hvala!

Hvala za taj novi pogled na naš sistem, na zdravlje, na bolest.

Potpun post može trajati nedeljama, pa i mesecima, autor navodi da je najduži post koji je on pratio trajao 90 dana, piše o raznim ljudima koji su se izlečili od najrazličitijih bolesti, ali piše i o alergijama, što me je naročito zainteresovalo, kao i o klinikama specijalizovanim za sprovođenje takvih postova pod nadzorom...

Čekaj, KLINIKA za post?!

U Americi imaju čitave klinike i stručnjake koji će vas pratiti tokom posta?

Zamišljam scenu u kojoj svom lekaru opšte prakse pominjem ideju o totalnom postu i već se skupljam u zrno od količine prekora u njegovom pogledu... A na nekoj drugoj tački na planeti postoje klinike za post?!

Vauuu...

Suština cele priče je da svi mi imamo moćnog saveznika u sebi, koji se zove imunološki tj. imuni sistem. On je zaista u stanju od svakakvih čuda da nas odbrani i izbavi, ali često to uradi polovično, jer nema priliku da svoj posao obavi najbolje što bi mogao!

Stanje posta je možda najlakše zamisliti kao stanje dokolice našeg digestivnog sistema.

Varenje i ostali poslovi vezani za obradu hrane su veoma zahtevan zadatak, a kako savremen čovek tokom čitavog dana nešto žvaće, jer je odrastao po modelu ishrane doručak-ručak-večera i još dve užine pride, taj zahtevan zadatak se odvija maltene non stop. Kad tog posla nema, organizam dobija šansu da se više posveti drugim taskovima, da malo generalnije pospremi po kući, da napravi promaju sa svih strana, da opravi ponešto... I da pritom, u nedostatku nove hrane, reciklira sve ono što mu se "vuklo po frižideru".

Post je nešto čemu organizam prirodno teži, kad je u problemu.

Kad se razbolimo, sa temperaturom ili bez, često se dešava da nam nije do jela, da nemamo apetit.

To nije slučajno, već je upravo signal organizma koji pokušava da se bori!

Dok traje svojevrsno vanredno stanje, u kome je najvažniji zadatak odbraniti se i pobediti neprijatelja, virus, bakteriju, telo sastavlja novu listu prioriteta, pa zato i šalje jasan signal "Ne ubacuj mi hranu sada, imam preča posla!"

Osećaj malaksalosti i potreba za ležanjem su po istoj komandnoj liniji došli "Hej, nemam ja sad resurse za rad mišića i uobičajene aktivnosti, lezi i miruj!"

Terati bolesnika koji nema apetit da jede na silu, da bi "dobio snagu", iako uvek potiče iz najbolje namere, u suštini je veoma pogrešno.

Trodnevni post na vodi

Dok su mi utisci bili sveži, ja sam odlučila da postim tri dana. To mi je delovalo kao dovoljno kratak period da mogu da se odvažim i bez lekarskog odobrenja, a opet dovoljno dug da vidim mogu li ja to, kako ću se osećati, da li ću neke promene primetiti.

Nisam ništa zacrtala baš striktno, plan je bio da ne jedem tri dana, a ako osetim slabost ili već neku nelagodu, uvek mogu da prekinem.

Odabrala sam tri dana unutar svog godišnjeg, tako da sam se zaista pripremila da odmorim organizam od hrane i da se odmorim, generalno. Nisam ni na internet izlazila, da ne padnem u iskušenje gledajući fotke hrane po blogovima, fejsbuku i instagramu.

Nisam se bavila kuvanjem, Srki je to preuzeo u potpunosti, čak je brinuo i da mi zatvori vrata od sobe dok on u kuhinji nešto sprema, da me ne iskušava mirisom :) Jednom sam samo napravila deci palačinke. Valjda sam se u glavi dobro pripremila, pa zaista nisam krizirala za hranom.

Uglavnom sam leškarila, čitala, ali ne neko health-nutri-cooking-foodie štivo već pravi roman (Varoška legenda, preporučujem!), nešto malo po kući radila, izašla na jedan roditeljski i jednom u manju nabavku. I mnogo sam spavala. Tačno mi je nedostajalo tog, u pravom smislu reči, odmora.

Prvog dana sam se osećala odlično, nisam bila gladna uopšte, a enerija na nivou.

Drugog dana sam iskusila čudo - jutro mi je prošlo da nisam kinula ni jednom! Ja imam alergiju na grinje, polene trava i polene korova - trave cvetaju u proleće, korovi na jesen, a grinje nema sezonu, dakle - moj dan standardno i obavezno počinje kijanjem, u seriji po 5-10-15 puta, pa oči svrbe i curi nos, maramice trošim na pakete... Kasnije tokom dana ponovo kijam i slinim u više navrata, a od svega toga sam i astmu razvila.

Sad sam se i sama našla u čudu - jutro je, što ne kijam? Jesam li dobro? :) To je bio drugi dan. Trećeg dana jesam kijala, mada manje nego inače.

Očekivano, stomak mi je splasnuo i osećala sam se prijatno prazno. Nisam imala napade gladi, zakrče creva ponekad, ali nije to prava glad. Inače, moram da objasnim da ja nemam neku ozbiljnu kilažu za skidanje, ali imam ozbiljan stomak za skidanje. On je jednim delom klasično salce, a drugim delom je - konstantna nadutost. E, ta nadutost je u najvećoj meri nestala.

Mada, interesantno, i posle tri cela dana nejela bilo je povremeno nekih gasova, bogćegaznati od čega su to restlovi bili...

Trećeg dana uveče sam se osećala super, čak razmišljala da nastavim još dan-dva.

Četvrtog dana sam ipak prekinula post, dobila sam neko lupanje srca koje je brzo prošlo ali me je ipak malo uplašilo, a trebalo je uskoro da počnem da radim, pa daj da se vratim polako u rutinu.

Naravno, čim sam počela da jedem, vratile su se i alergije i nadutost u punoj snazi. Tri dana očigledno nije period koji bi imao neko terapijsko dejstvo, ali ako bi se sprovodio češće, moguće da bi.

Uglavnom, mene je sve to zainteresovalo i kad sam po netu krenula da tražim više o postu, guglala fast, water fast, fasting and health i slično, naišla sam na članak britanskog Telegrafa koji navodi da čak i trodnevni post može biti koristan po zdravlje, jer se dešava regeneracija belih krvnih zrnaca kao i reciklaža oštećenih ćelija.

"When you starve, the system tries to save energy, and one of the things it can do to save energy is to recycle a lot of the immune cells that are not needed, especially those that may be damaged," Dr Longo said.

Tokom tih pretraga susrela sam se i sa nečim što se zove isprekidani post, tj. intermittent fasting.

Šta je intermittent fasting?

Intermittent fasting, skraćeno IF, ili po naški isprekidani post je ništa drugo do smena kraćih intervala totalnog posta i normalnog unosa hrane.

Isprekidani post se bazira na sličnim principima kao duži postovi, ali je daleko lakši za sprovođenje, jer se odvija na nivou jednog dana.

Postao je pravi hit u svetu, ljudi ga upražnjavaju sa različitim motivima, jedni kao neki novi vid dijete za mršavljenje, drugi kao saveznika u borbi protiv zdravstvenih tegoba i alergija, treći motiv koji se često pominje je usmeren na mentalne funkcije, na poboljšanje koncentracije i fokusa...

Pretpostavljate, zainteresovala sam se :)

Ali, bez ovog predznanja o postu na vodi tj. potpunom postu verovatno bih na IF pogledala više kao na novi modni trend, nego na išta drugo.

Više o isprekidanom postu u nekom drugom (blog) postu :)

ilustracije: Dušan Bauk