Ledene kiflice

Po receptu iz Velikog narodnog kuvara: Starinske puter kiflice koje kvasaju "na ledu", a kasnije su uvaljane u kristal šećer, koji vizuelno podseća na kristaliće leda, pa otuda i naziv - ledene kiflice. Zovu se još i bunar kiflice, jer je u vreme pre frižidera on bio neka vrsta rashladnog uređaja, pa su žene spuštale testo u bunar, da kvasa na hladnom mestu...

Ne volim zimu.

Znam da je potrebna isto kao i leto, i da ne bi valjalo da je nema, ne zameram joj ništa lično, da ne bude zabune. Imala sam čak i epizodu brige za nju kad je 2013. delovalo da će izostati...

Ali računam da imam i legitimno pravo da je ne volim.

Možda bi bilo drugačije da mi radi grejanje u spavaćoj sobi, pa da se k'o sav normalan svet pred polazak u krevet svlačim umesto oblačim.

Ili da zgrada nije zidana šezdesetih godina prošlog veka u radničkom naselju i da je izolovana bolje, pa da bude validno toplo makar u dnevnoj i u trpezariji, gde radi grejanje.

Ili da ne stanujemo u prizemlju, pa da ispod nas ima nekoga ko se greje.

Ili da sam mlađa, pa da mi je krv toplija, a sklonost ka gunđanju niža.

Sve više razumem starije žene kad moraju da upašu majicu u gaće, da obuju duple čarape ili da zagrnu neki gunj.

Kad legnem da spavam, a spavam uvek na boku, ja sad moram dooobro da se ušuškam, da mi pokrivač bude tesno uz leđa, naročito uz krsta. Ako se malo odvoji, odmah osetim neku promaju, kao da sam otkrivena - budim se i krećem da kijam u roku od 20 sekundi.

Bemtigodine.

A onda pogledam ovo dete moje starije, sedmi razred, 13 godinica. On je po ceo celcati dan u majici kratkih rukava.

- Sine, je l' ti hladno?
- Jok, super mi je.
- Dooooobro...

U školu kad pođe samo jaknu ogrne preko kratkih rukava, neće duksericu da obuče.

A u meni bitka razuma i instikta.

Instikt bi mu navuk'o duks i lupio disciplinsku, ali razum se joguni.

Jer se seća da su i mene k'o dete gnjavili sa slojevitim oblačenjem, kao da su pa mogli bolje od mene znati kako se JA osećam! Kao da nisu kapirali da njihov i moj unutrašnji termometar ne mora biti baždaren na istu vrednost! Ja se znojila i kad je svima bilo hladno. I duuugo je bilo tako. Kasnije sam tek postala smrzotina, negde u srednjim tridesetim...

Mlađe dete, 12 godina, šesti razred. I jedva 30 kg, mšaaaav, nema izolaciju nikakvu.

A hranim ga, majke mi, isto kao i ovog starijeg koji nije žgolja.

E, on nosi duks preko majice, ljubi ga majka.

A voli i termofor da napuni pred spavanje. Ja kupila jedan za sebe, ali njemu se mnogo svideo moj "termos" pa mi ga je mak'o. Moram sad još jedan da nabavim, nema smisla da se otimamo.

I tako.

Jest' da zima prolazi i da i smo izašli iz minusa, al' ja JEDVA ČEKAM da izađemo skroz iz jakni i dubokih cipela.

I da najviša dnevna dobaci do temperature ledenih kiflica, sveže ispečenih, pet minuta prohlađenih...

Ledene kiflice
recept za štampu

Sastojci:
250 g putera
3 žumanca
20 g kvasca
50 g šećera
1 dl mleka
500 g brašna
1 kašilčica soli

i još
1 jaje ili 2 belanca
oko 300 g kristal šećera, za umakanje
1 kašika mleka
prah šećer, za posipanje

Postupak:
1. Puter sobne temperature umutiti sa žumancima.

2. Mleko smlačiti i dodati 50 g šećera i izmrvljen kvasac. Sačekati da zapeni, pa pomešati sa puterom i zamesiti sa 500 g brašna i kašičicom soli. Ostaviti u frižideru ili na drugom hladnom mestu da polako kvasa, poželjno preko noći.

3. Sutradan testo razdeliti na kuglice od po 60 g, trebalo bi da ih bude 15-ak. Svaku kuglicu razviti na krug prečnika oko 15 cm, iseći na 8 delova. Vaditi deo po deo, svaki još malo razvući tj. izdužiti, pa uvijati kiflice.

4. Viljuškom razmutiti jedno jaje ili dva belanca sa kašikom mleka, a kristal šećer sipati u manji dubok tanjir. Sve kiflice prvo prokotrljati kroz razmućeno jaje, a zatim svaku uvaljati u kristal šećer i ređati na pleh.

5. Peći na 180°C oko 15-20 minuta. Kad se prohlade posuti prah šećerom.

Napomene:
Recept je preuzet iz Velikog narodnog kuvara, uz manje modifikacije. Pravila sam ga prvi put za Patin Božić, mini projekat koji sam sa puno ushićenja realizovala sa jednom diiivnom drugaricom i blogo-koleginicom, Milkicom sa Mimi's kingdom, a pravila sam ih posle još jednom, kumovima za Svetog Jovana, da utvrdim znanje :)

Prilažem recept u originalu, a zatim i osvrt na sve izmene.

1) Dodala sam 50 g šećera u testo. Ovo iz iskustva sa crno belim kiflicama, i uopšte slatkišima koji će slast dobiti samo "spolja". Meni fali ovaj mrvičak šećera, koji ne daje neku osetnu slast, već daje pitomost. K'o pekarsta kifla - nije slatka da kažeš da spada u desert, a opet, ima neku pitomost koju klasična vekna hleba nema. 

2) Dodala sam kašku mleka u ono razmućeno jaje, kroz koje treba provući sve kiflice. To iz iskustva sa pohovanjem - sasvim malo tečnosti, mleka ili vode, pomoći će da se razbije belance i da ta smesa za umakanje bude malo ređa. Ja sam oko 120 kifličica provukla kroz to jedno jaje sa malko mleka. Da nisam dodala mleko, ne bi mi jedno jaje bilo dovoljno. U suštini, ni ne mora novo jaje da se načinje, već se mogu upotrebiti belanca preostala od testa. Dva belanca i kašika mleka ili vode, i to je to.

3) U receptu kaže da se testo razvalja i seče na četvrstaste komade, što sam ja protumačila kao kvadrate. Probala sam prvo tako, ali posle sam ipak nastavila sa kuglicama razvaljanim na krugove pa isečenim na osmine. Kilflice od kvadrata, a ovo su bili baš maleni kvadrati, oko 5 x 5 cm, su nekako zdepaste i se lakše odmotavaju tokom pečenja. Možda ne bi da su veće, ali ja sam htela sitne-sitne, da bi išle na tacnu sa sitnim kolačima.

4) Posipanje prah šećerom nije po receptu predviđeno, ali htela sam da pojačam utisak "ledenosti", vizuelno. Kristal šećer u koji se kiflice uvaljaju pre pečenja doprinosi neravnoj teksturi sa spoljašnje strane, koja zaista podseća na kristaliće leda. Ali kiflice su nakon pečenja ipak žućkasto-braonkaste, ne bele, pa sam ih zato posula prah šećerom. Deo sam uvaljala u prah šećer, deo sam samo posula, i ovo drugo je bolje. Više liči na sneg koji je tek napadao, tj. jača je asocijacija na sneg, uopšte...

I još nešto - vrlo bitno!

Ako se odlučite na pripremu ovih kiflica, a niste ih nikada probali - ključno je da znate šta da očekujete. One nisu ni meke kao klasične kiflice, a ni tvrde kao keks kolačići. One su nešto između, suvkaste su, ali ne prhke. Ukus jednostavan, nema fila nikakvog - puterasto testo i slast koja stiže spolja. Ništa specijalno, a opet, vrlo fino!

Kad se tek ispeku, dok su tople, onda su i meke. Čim se ohlade postaju ono što će i ostati, i tako ih treba posmatrati.

Mogu trajati danima, nisu sklone brzom kvarenju.

Od svih slatkiša koje smo Milkica i ja pripremile za Patin Božić, a zatim razdelile i zaista poslužile svaka u krugu svoje porodice za Božić, moja deca su prvo smandrljala ove obične, suvkaste kolače od testa, bez fila - ledene kiflice i malene keks-perece.