Krem čorba od pečuraka

U saradnji sa LIDL Srbija

Recept za krem čorbu sa pečurkama mi čuči u draftu već dugo. Jer imam jednu baš staru i baš nikakvu fotku, sve čekam da napravim bolju, pa onda da objavim. Ali svaki put kad spremam ovu čorbu nešto iskrsne i uvek kažem “slikaću sledeći put”. 

I tako u krug.

Znam da će mnogi pomisliti “šta ima veze kakva je fotka, bitno da je recept dobar”. Slažem da je recept najbitniji, ali ako hrana ne izgleda lepo na slici, ni najbolji recept neće dobiti šansu da bude pročitan i potencijalno isproban.

Evo, recite mi iskreno, kolika je šansa da se zainteresujete za čorbu sa leve slike, a kolika za onu sa desne?

A ista čorba, isti recept, majke mi.

Dobro, ima jedna razlika, desna čorba je dobila mali twist u odnosu na klasiku, podelila sam je na dva dela, pa u jedan dodala spanać. Dobila sam i izgledom i ukusom zanimljiviju čorbu, ali da sam je i takvu dvobojnu slikala kao ovu levo, ne bi mnogo pomoglo.

Ali, pre nego što nastavimo na temu fotografije, želim da vas podsetim da je u toku konkurs za Lidlovu Gastro Zvezdu!

Ko može da se prijavi?

Svako od vas ko se oseća kao foodie, dakle ko voli hranu i voli da je sprema i pokazuje :)

Mogu se prijaviti kuvari amateri, a mogu i profi kuvari.

Mogu oni koji već imaju blog, a mogu i oni koji tek razmišljaju da ga načnu.

Lidl želi da nađe novu zvezdu među vama, nekoga ko ima istinsku pasiju prema hrani - ali ne samo prema kuvanju i konzumiranju, već i prema aranžiranju, prezentaciji, fotografiji i deljenju te strasti sa drugima!

Kako se prijaviti?

Prijave se primaju do 27. maja u ponoć, dakle još uvek ima fore :)

Potrebno je da spremiš jelo koje te najbolje definiše u gastonomskom smislu, nešto što je tvoj signature dish.

Onda tu fotku postaviš na svoj FB ili Instagram i uz nju

• napišeš par reči o sebi
• objasniš zašto si odabrao baš to jelo
• napišeš recept u kratkim crtama
• staviš hashtagove #LidlGastroZvezda i #LidlSrbija
• taguješ @lidlsrbija

Nekoliko napomena:

1. Ako se prijavljuješ preko FB, obrati pažnju da fotku staviš na public
2. Ako se prijavljuješ preko Instagrama, profil ne sme biti zatvoren, inače prijava neće biti vidljiva
3. Ako iz bilo kog razloga ne možeš da ispuniš nešto od gore navedenog, znaj da se važe i prijave objavljene na zidu Lidlove FB stranice 

Zvaničan pravilnik možeš pročitati ovde.

I šta dalje?

Dvadeset najboljih ulaze u takmičarski deo. Oni će dobijati određene zadatke, npr. da skuvaju nešto na konkretnu temu, da odgovore na pitanja koja će im biti postavljena, da pošalju i svoju sliku osim slika hrane itd.

Troje najboljih ide u finale i kuvaće uživo pred žirijem koji će proglasiti pobednika.

A pobednika čeka jednogodišnja saradanja sa Lidlom, koji će ga promovisati na svojim kanalima i potruditi se da ga vine u zvezde :)

Fotografisanje hrane

U prošlom postu načela sam mini kurs fotografisanja hrane. Ta tema ima mnogo aspekata, ali ne možemo o svemu odjednom. Tamo sam vam pisala o svetlu, jer je ono najbitnije u celoj priči, a sledeće po važnosti su kompozicija i stilizacija.

U gornjem kolažu sa dve slike čorbe, fotka sa leve strane je škljocnuta u vreme kad o svetlu nisam znala apsolutno ništa. O stajlingu sam očito već bila počela da razmišljam, čim sam bućnula onu jednu pečurku i nešto peršuna kao ukras i čim sam na tanjir stavila varjačicu umesto klasične kašike. Sigurno sam razmišljala u smeru - drvena kašika, prirodniji materijal, ležerniji izgled...

Ali - ništa tu ne valja. Ni svetlo, ni ugao, ni izbor tanjira, ni varjačica...

Kompozicija i stajling

Kompozicija je, najgrublje rečeno, sklad u rasporedu objekata na slici. Da stvarni nisu nagurane, da se ne nadmeću, da nemamo osećaj teskobe, da oku prija.... Stajling je izbor boja, krpica, podloge, ukrašavanje serviranog jela, dodavanje sporednih detalja u okolinu itd.

Dobra kompozicija i prijatan stajling nisu nešto za šta postoje jedinstvena i striktna pravila koja važe u svim situacijama.

Na primer, neko na neispeglan stolnjak gleda kao znak nemara, a neko drugi kao priprodnu opuštenost. Isto je i sa rasparenim tanjirima ili escajgom. Nekad je super jedan tanjir bez ičega okolo, a nekad je lepo kad je gužva. Tu naprosto morate naći šta vama najviše leži i šta je, po vašem mišljenju, prikladno za taj momenat, ma šta vam drugi, uključujući i mene, pričali.

Većina nas je u stanju da na prvu odredi da l’ je neka slika lepa ili ne, ali malo ko će znati da objasni zašto. Ostane sve samo na tom opredeljenju.

Zato ću vam sad izanalizirati šta ja (danas) vidim na jednoj, a šta na drugoj slici i o kojim stvarima mislim dok nameštam scenu za fotkanje.

Stara slika

Tanjir je u krupnom planu, što samo po sebi nije loše. Čak je ovako, delimično krajcovan tanjir prilično siguran kadar, ako hoćemo da slikamo “odozgo”. Ovde je problem što nije skroz odozgo, već pod malim ugom, pa tanjir deluje zdepasto.

Žuta boja tanjira nikako nije dobar izbor za smeđu čorbu na braonkastom stolu. To su sve tople boje, plus je zbog obične sijalice sve dobilo još žući ton, i sve je nekako dosadno, monotono, ravno... Jedino ono malo peršuna posutog po sredini razbija monotoniju.

Ali to nije dovoljno.

Dugo, baš dugo mi je trebalo da ukapiram to sa žutim tanjirima. Ako krenete da listate blog od 2008. naovamo, videćete mnogo žutih tanjira, godinama sam slikala na njima! Naprosto sam ih volela, oni su mi venčani poklon od kume, bili su u svakodnevnoj upotrebi dugo, nisam u kući ni imala bele ili neke druge tanjire. Uživo su oni bili super, ali na fotkama baš i nisu.

Pa eto, ako niste sigurni sa bojama, beli tanjir je uvek dobra opcija. Kao bela košulja - ide uz sve.

Tanjiri su, nakon što sam shvatila da ovi žuti nisu dobri, prvo što sam počela da dokupljujem, po komad-dva, raznih dezena i veličina. Pančevački buvljak je nepresušan izvor, naročito ako volite starinske primerke. Ali pre bilo kakvih neobičnih, savetujem da nabavite nekoliko belih tanjira - veliki, mali, duboki, sa glatkim ivicama, sa ukrašenim ivicama...

Idemo dalje.

Drvena varjačica je kratka u odnosu na tanjir. K’o da sam stavila kafenu kašičicu pored tanjira supe - ne ide... Takođe, postavila sam je u paraleli sa ivicom slike, što retko kad izgleda dobro.

Meni bar.

Ukras u vidu jedne pečurke na centru tanjira je nekako usamljen, da ne kažem tužan. OK, ovo stvarno nije opšte pravilo, nekad je super i jedan centralni ukras, ali u ovom tanjiru - ne.

Nova slika

Svetlo dolazi iz dve blic glave, preko kojih su softbox-ovi (difuzeri) od 60 x 60 cm. O tome šta su difuzeri i zašto je bitno umekšavanje svetla, pročitajte u prvom delu mini kursa food fotografije.

Jedno svetlo je postavljeno iza stola, drugo sa desne strane. Biće reči o studijskoj rasveti neki drugi put, sad samo zamislite da imam prozore tik iza i vrlo blizu desne strane stola, a da je napolju oblačno tj. da je svetlo difuzno.

Tanjir sam odabrala ovaj jer sam znala da će se slagati uz osnovnu, smeđu boju čorbe. Lepo je kad ima tih sličnosti, ali ne smeju ići tik jedna do druge, moraju biti odvojene nečim. U ovom slučaju, zeleni deo čorbe je taj koji odvaja dve smeđe celine.

Zamislite da je na ovakav tanjir sipana samo smeđa čorba, pa još bez ikakvih ukrasa i detalja... Bila bi totalno nezanimljiva, utopila bi se u tanjir.

Kašika spuštena u čorbu i načeto pecivo pored tanjira stavljaju hranu u kontekst. To više nije samo lepa hrana, tu hranu sada neko i jede.

Oko tanjira imam naseckane pečurke i malo listića bebi-spanaća, oni su tu da nagoveste sastav i da popune prazan prostor.

Zapamtite, svež zeleniš uvek podiže atmosferu na slici!

Za ukras same čorbe sam odabrala sveže perčurke, isto kao i na staroj slici, ali razlika je što su sad pečurkice u paru i što nisu na sredini. Primetite da i u samom paru postoji kontrast - jedna je veća i bez drške, druga je manja i sa drškom, jedna leži na leđima, druga na boku, to nije slučajno već posledica razmišljanja o kontrastima i na mikro nivou. Bele tufnice od pavlake za kuvanje preko čorbe su takođe mikro kontrast.

Papričicu sam odabrala crvenu, a ne zelenu, iako sam imala i jednu i drugu, jer znam da su mi sve ostale boje na slici relativno mirne. Crvena je jarka i ume da bude nezgodna ako je glavna (sećate se onih šoljica iz prethodnog posta?), a savršena je kao sporedna.

Ako jarkih detalja imamo na par različitih mesta na slici, još je bolje, jer onda oni prave sopstvenu vezu i, iako su detalji, ne deluju usamljeno.

“Glavna” slika

Imam naviku da napravim jedan “glavni” kadar sa stativa, i onda još nekoliko iz ruke.

Taj sa stativa sklapam gledajući kroz aparat, korak po korak.

Pokazala sam vam na primeru torte od maka kako to izgleda, a evo ponovo i na primeru ove čorbe.

Prvo sam postavila tanjire, jedan je glavni (sivi) a drugi je dopuna (zeleni) i on malo “ispada” iz slike.

Onda sam unela korpicu sa pecivom tako da popunjava desni ćošak, i takođe da “ispada”. Ti ispadajući elementi stvaraju utisak punoće, kao da je sto bogato postavljen, kao da ko zna šta sve ima još sa strane...

Zatim sam postavila escajg, pa ove namirnice okolo i probni ukras na tanjiru, i na kraju sam sipala čorbu. U sivi tanjir sam prvo sipala zelenu čorbu, pa onda smeđu, a u zeleni tanjir obrnuto. Čačkalicom sam malo izvukla "krake" iz unutrašnje čorbe ka spolja.

Nakon svega sam dodala dekoraciju. Na sivi tanjir - dve pečurke, na zeleni tanjir - malo bebi spanaća, a na oba po nekoliko kolutića crvene ljute papričice i par kapi pavlake za kuvanje.

Ostale slike

Nakon što uslikam glavnu fotku, uvek napravim još nekolicinu slika iz drugih uglova ili sa druge razdaljine, uz malo prilagođavanja okolnih sitnica.

Zeleni tanjir na "glavnoj" slici nije imao svoj đevrečić preko, za ovu potrebu je dobio.

Iza sivog tanjira nije bilo rasutih listića bebi spanaća, sad su dodati.

Lepo je i kad se u nizu slika sa istim glavnim likom pojavi i neka na kojoj se sporedni lik vidi u celosti.

Zato, kad god ne zaboravim, napravim i neku takvu sliku.

Na primer, ova peciva koja su u ulozi hleba imaju sporednu ulogu, ali su lepa sama po sebi i prijaće oku kao mali odmor od čorbe.

Eto, sad kad ste naučili par caka o fotografisanju hrane, možda se lakše odlučite na prijavu za konkurs, a mi ćemo priču svakako nastaviti... :)

Krem čorba sa pečurkama i spanaćem

recept za štampu

Sastojci:
600 g šampinjona, mešano belih i smeđih
200 g bebi spanaća
200 g crnog luka
50 g putera
200 ml pavlake za kuvanje
20 g brašna
1.5 kašičica soli
pola kašičice bibera
pola veze svežeg peršuna
sveža crvena ljuta papričica, za serviranje (opciono)

Postupak:
1. Odvojite nekoliko sitnijih pečuraka i malo bebi spanaća za ukrašavanje prilikom serviranja.

2. Pečurke oprati i usitniti, luk iseckati sitno.

3. U šerpi otopiti 50 g putera, dodati luk i 1.5 kašičicu soli, dinstati malo da luk delimično omekša. Dodati pečurke i 100 ml vode, kuvati do vrenja, smanjiti temperaturu, poklopiti i kuvati još oko 20 minuta.

4. U činijici viljuškom izmešati 20 g brašna sa 20 ml vode (u ovom odnosu sastojaka je najlakše dobiti testo bez grudvica). Kad je testo glatko, razrediti ga sa još malo vode, oko 30 ml, i dobro promešati. Tu smesu sipati u šerpu, kuvati uz mešanje dok ne vidite da je postalo gušće, pa izmaći sa ringle i sve dobro ispasirati štapnim mikserom.

5. Naliti sa još 900 ml vode, kuvati do vrenja uz povremeno mešanje.

6. Nešto manje od polovine količine čorbe presuti u drugu šerpu, dodati 200 g bebi spanaća, pola veze iseckanog peršuna i kuvati dok zeleniš ne uvene, pa ponovo štapnim mikserom ispasirati.

7. U svaku šerpu dodati po 100 ml neutralne pavlake.

8. Servirati zajedno - u tanjir prvo sipati jednu boju čorbe, pa drugu, bez mešanja, tako da obe ostanu vidljive. Poprskati pavlakom za kuvanje, ukrasiti listićima bebi spanaća, pečurkama i kolutićima ljute papričice.