Moskva šnit torta

U saradnji sa C kafom

Recept za Moskva šnit tortu kakva se odomaćila po kućama, par reči o razlikama u odnosu na original iz hotela Moskva i priča o početku školske godine, nekad i sad.

Ne znam za vas, ali meni se leto nikad nije završavalo dvadeset i nekog septembra, kao što kalendar kaže, nego prvog, kad počinje škola.

I volela sam to vreme, gde se susreću krajevi i počeci.

Krajevi su zgodni kao skica budućoj nostalgiji, a počeci su lepi sami po sebi. 

Osamdesete

Tokom osnovne škole, moje pripreme za novu školsku godinu su počinjale već u junu. 

Istog dana kad prođe podela knjižica, mama i ja bismo odlazile da kupimo knjige za sledeći razred. Uvek sam bila ushićena i interesovalo me je da prelistam udžbenike, da vidim šta ćemo raditi sledeće godine. K’o da ću stvarno sve učiti.

I sveske sam kupovala u to vreme, mimo gužve koja nastane krajem avgusta. Napravila bih spisak, koliko velikih, malih, na kvadratiće, na linije, praznih... Taman posla da bi neko drugi umesto mene smeo u nabavku po tom spisku! Uvek mi je bilo važno da imam lepe sveske, sa koricama koje ću sama odabrati. 

Letnje raspuste sam većim delom provodila u malom banatskom selu u kom su mama i tata kupili staru kuću sa velikim dvorištem i preuredili je u kuću za letovanje i odmor. Meni je tamo uglavnom bivalo dosadno, jer nisam imala svoje društvo. I onda se zavučem unutra i satima pišem pismo drugarici iz razreda, pa idem u susedno selo da ga pošaljem, jer u našem pošte nije bilo. I onda neizdrž dok ne stigne poštar i ne donese odgovor.

Pred kraj avgusta se većina dece iz razeda skupi nazad u Beogradu, pa se sastajemo u okolini škole.

Da čujemo ko je gde bio, ko se nesrećno zaljubio, ko je slomio ruku pa pola raspusta proveo u gipsu, ko kreće na balet i već je skinuo koreografiju iz Dirty Dancing-a, ko je dobio psa, ko novi vokmen i čiji tata otvara sopstvenu firmu.

I onda - prvi septembar. 

Kad u torbi nema knjiga, nego nosiš samo jednu svesku i pernicu da zapišeš raspored časova. Za to bi bili dovoljni i samo papir i olovka, ali eto, i sveska i pernica su nove i lepe, pa ti milo da ih gledaš, pa poneseš i njih. 

Kad vidiš razrednu i ostale iz odeljenja, koje nisi video prethodnih dana i zapljusne te neka toplina što ste svi ponovo tu. 

Kad mama ispunjava sve želje, peče čupavu pitu, kuva sebi domaću, a meni belu kafu, jer je i ona tog dana u nekom posebnom raspoloženju.

Devedesete

Tokom srednje škole nisam više kupovala knjige u junu za septembar, jer je svašta nešto bilo zanimljivije od prelistavanja knjiga unapred. 

O sveskama jesam brinula unapred, ali na drugi način.  

Uzmem neke najobičnije, pa im pravim custom korice. To znači da ih oblepljujem ukrasnim papirom ili slikama iz časopisa, potencijalno stranih jer su imali lepšu štampu, ali ako ih nemam poslužio bi i Ćao ili Huper. Ili ako sam mnogo zaljubljena, onda iščupam dupli list iz sredine sveske na kvadratiće, pa opsesivo ispisujem jedno ime, sitnim slovima, dok ne popunim obe strane, pa to zalepim spolja. Tako personalizovane korice bih onda “lakirala” selotejpom, biržljivo lepljenim u trakama, jednom do druge.

Raspuste sam provodila delom na placu u Banatu, a delom u Beogradu. Taj beogradski deo sam više volela. 

Jer mogu da provedem celo veče kod najbolje drugarice, da kafenišemo i jedna drugoj gledamo u šolju.

Jer uvek bude još nekog od ekipe ko nije otputovao nigde, pa možemo da izlazimo. 

Jer mogu da prodajem sladoled preko omladinske, da imam neku kintu preko leta, i da uštekam za Džejev koncert na Tašu u septembru i Bajagin u Hali sportova u oktobru. 

I tako raspust proleti, a pred kraj avgusta nastupi poznati miks prijatne nostalgije iscurelog leta i euforije novog početka.

Tad me ništa ne mrzi. Sa voljom pravim generalku u svojoj sobi, peglam dve mašine veša i pevušim nešto od Madone. Mama prži jabuke u šlafroku, a skuvaće i C kafu, pa ćemo k’o velike zajedno da sednemo i donesemo odluku da ću ove školske godine učiti bolje nego prethodne i to od samog početka.

2000+

Tokom studija, kad su predavanja počinjala u oktobru, i dalje mi je interni okidač za kraj leta ostao naštelovan na prvi septembar.

Čak i kasnije, kad nisam više sedala ni u kakve klupe, kad sam se zaposlila, udala i rodila decu...

2010+

A onda sam ponovo krenula u osnovnu školu - kao mama :)

Da l’ zato što su dečaci ili što su naprosto drugačiji, ali nikog nije preterano zanimalo unapred šta ima u knjigama, niti se oko motiva na sveskama pravilo neko pitanje. Samo da nije roze i sa srcima, i sve može. 

Međutim, radosti i ushićenja uoči prvog septembra nije nedostajalo, ni na jednoj strani. 

Kad se setim starijeg sina, Vuka, pred prvi odlazak u školu, kako je lako ustao, spremio se i stavio torbu na leđa, a ono jedva 6h! 

A onda sledeće godine u isto vreme, Pavle polazi u prvi razred, brat mu priča šta da očekuje, a mama se topi iz prikrajka... 

Jednog prvog septembra, kad su bili treći-četvrti razred, su posle škole došli sa drugarima. Malo im bilo vremena tamo da se ispričaju, pa nastavili po kućama. U frižideru sam imala poslednje parčiće muževljeve rođendanske torte od pre neki dan, taman da poslužim decu. 

Nešto kasnije zove me mama jednog od njih.

- Izvinite ako je kasno, htela sam samo da pitam koju ste to tortu pravili za proslavu povratka u školu? Sinu se mnogo svidela!

Tako je iz šale nastala tradicija da se kod Babića početak školske godine proslavlja uz tortu.

 

2020+

Momci su sad srednjoškolci. 

Vuk je u gimnaziji, Pavle u ugostiteljskoj. 

Ocene nisu sjajne, ali k’o da je to najbitnije. 

Zdravi su i dobri su ljudi.

Sad tokom raspusta zamenili noć i dan, al’ kad će ako ne sad.

Previše su pred kompjuterima, a garant bih i ja tako, da sam sad tinejdžer. 

Trudim se da se za svaku “u moje vreme...” misao ugrizem pre nego što je izgovorim. Jer se zemlja unazad zavrteti neće i stvarno je bezveze deci stavljati namet prošlog vremena.

Dovoljno je što se ne bune kad su danima osuđeni da pasivno slušaju Plavi orkestar, Bijelo dugme i Parni valjak, jer im se majka, k’o dete sa trešnje, ne skida sa domaće muzike osamdesetih otkad je na mobilni instalirala onu aplikaciju za slušanje muzike u kojoj nema šta nema.

I što se ne bune što nije bilo letovanja, pa tako već par godina. 

Ni prvog septembra nema velike frke. 

Knjige ni ne znamo unapred koje treba da kupimo, to ćemo videti kad prođe prvi roditeljski. 

Samo da obnovimo omalele patike i majice za fizičko i manje-više smo spremni. 

Uveče ćemo sesti svi četvoro da odigramo Čoveče, ne ljuti se. U frižideru imamo restlove Srkijeve rođendanske Moskva šnit torte, Vuk će da nam skuva C kafu i eto nama slavlja...

Moskva torta

Nasuprot imenu, Moskva šnit je čistokrvna beogradska torta. 

Nastala je 1974. u poslastičarnici beogradskog hotela Moskva i brzo postala popularna, pa je razumljivo što je počela da se kopira i useljava na kućne repertoare. 

Zanimljivost je da Moskva šnit, C kafa i ja imamo jednu zajedničku osobinu - sve smo dame u najboljim godinama ;) Moskva je, doduše, godinu dana starija od mene, C kafa godinu dana mlađa, ali to su u ovom dobu zanemarljive razlike. 

Šalu na stranu...

Originalni recept je tajna, ali neke kopije Moskva šnit torte su meni lepše od originala. 

To “lepše” treba ipak posmatrati kroz filter činjenice da original Moskvu pojedem u proseku jednom u deset godina, a ove kućne Moskve mnogo češće, pa se tako promenila i navika očekivanja od te torte. 

U originalu, kore su od oraha i badema. Ja pravim lešnik korice.

U originalu, od voća idu ananas i breskve na prvi sloj, višnje na drugi, na trećoj kori nema voća već samo fil i četvrta je završna. U većini recepata-kopija koriste se samo višnje i ananas, i to u rasporedu višnje-ananas-višnje ili višnje-ananas-mešano.

Najveća razlika je u filu. U originalnoj Moskvi je šamponez, što je jedna verzija puter krema koji se pravi od žumanaca, šećera i putera (French buttercream). Taj fil je dosta jači od onog koji se sreće po kopijama, u kojima je fil neka vrsta poslastičarskog krema, dakle osim žumanaca, šećera i putera ima i mleka i skroba da zgusne sve to, plus beli sloj od umućene slatke pavlake.

Original Moskva se seče poluzaleđena pa joj je presek relativno oštar, a parče kompaktno. Moskve “za po kući” se obično ne zamrzavaju, pa su često malo musave na preseku, ali tako i treba da bude, jer je sve sočno, kremasto, meko i mmmmmmmm.....

Moskva šnit torta

recept za štampu

Sastojci:

za kore

10 belanaca

250 g šećera

250 g pečenih, mlevenih lešnika

1 kašičica kukuruznog skroba, 5 g

 

za žuti fil

10 žumnaca

300 ml mleka

100 g šećera

2 kesice vanilin šećera

60 g kukuruznog skroba

125 g putera

 

za beli fil

250 ml mlečne slatke pavlake

1 kesica vaniln šećera

 

od voća

400 g svežih ili zamrznutih višanja + 100 g šećera

125 g konzerviranog ananasa, oceđenog

i još, za spolja

250 ml mlečne slatke pavlake

2 kašičice šećera

 

fali mi vanilin šećer na slici!

 

Postupak:

Prvo pripremite voće, pa fil. Dok se voće cedi, a fil hladi, ispecite kore. 

 

1. U manju šerpu staviti višnje i 100 g šećera, kuvati do vrenja, sniziti temepraturu na srednju i kuvati još 10 minuta. Prebaciti ih u cediljku i ostaviti da kaplju nad šerpom, što duže. Trebalo bi da na kraju ostane oko 200 g dobro oceđenih višanja, plus sok koji možete upotrebiti za nešto drugo. Ova količina višanja je za dve kore, prvu i treću.

 

Ananas iseckati na sitne komadiće i ostaviti u činijici ili šolji, pa kasnije odliti sok koji će se skupiti po dnu.

 

2. Odvojiti belanca i žumanca.

 

Penasto umutiti 10 žumanaca sa 100 g šećera i 2 vanilin šećera. 60 g skroba razmutiti sa 60 ml mleka, dodati u žumanca, promutiti zajedno. 

 

Ostatak mleka ugrejati do vrenja, pa uliti žumanca sa gustinom.

 

Kuvati zajedno na sasvim tihoj vatri dok se ne zgusne kao puding, a temperatura fila ne dostigne 70-75°C uz non stop mešanje žicom. 

 

Ovo ume da potraje i po 5-10 minuta. Ali više gledajte u fil nego na sat i termometar. Čim krene blago zgušnjavanje mora se mešati intenzivno i tako sve vreme, da se izbegne zgrudvavanje. Ako možete mikserom dosegnuti šerpu dok je na šporetu, pa njime mutiti, to bi bilo najbolje.

Na površinu skuvanog fila spustiti parče providne folije, kako se ne bi stvorila korica i ostaviti da se hladi do sobne temperature. Zatim kratko promutiti mikserom, pa dodati puter sobne temeprature.

Umutiti dobro sve zajedno. Prebaciti fil u frižider na minimum 3-4 sata ili preko noći, da se dobro ohladi i stegne. 

3. Dok se fil hladi, pripremiti kore. 

 

Umutiti sneg od 10 belanaca, dodati 250 g šećera i nastaviti mućenje još par minuta. 

 

U 250 g pečenih, mlevenih lešnika dodati jednu kašičicu skroba i viljuškom promešati da se skrob rasporedi svuda. Sad to sipati u umućen šaum, pa promešati ručno, lagano. 

Veliki pleh od rerne (40x30 cm) postaviti pek papirom, rasporediti smesu ravnomerno i peći na 190°C oko 30 minuta, dok ne osetite intenzivan miris pečenog lešnika. 

 

Nakon što se kora potpuno ohladi, iseći je sa sve papriom na 4 trake širine 10 cm.

 

4. Neposredno pred sklapanje torte umutiti 250 ml slatke pavlake sa kesicom vanilin šećera.

 

5. Ohlađen žuti fil promutiti mikserom, da postane kremast i maziv. Izmeriti ga i izračunati trećinu, jer će nam toliko biti potrebno po jednoj kori. 

 

6. Redosled sklapanja je sledeći

- prva kora, trećina žutog fila (~220 g), polovina višanja, trećina slatke pavlake (~80 g)

- druga kora, trećina žutog fila, ananas, trećina slatke pavlake

- treća kora, trećina žutog fila, druga polovina višanja, trećina slatke pavlake

- četvrta kora

 

Pošto je slatku pavlaku teško razmazivati preko žutog krema i višanja onda nju mazati na drugu koru, pa je prebaciti naopako preko prethodne. Zatim tu prevrnutu koru pre skidanja papira blago pritisnuti po sredini, celom dužinom, da se ne bi pravio “jastuk” i tek onda skinuti papir. 

 

Ponoviti isto i na narednim slojevima.

 

Sa četvrte kore ne skidati papir, opet malo pritisnuti po sredini.

Filom koji je izlazio sa strane “omalterisati” celu tortu po bokovima.

Tortu staviti u duguljasto zvono ili veću najlon kesu, pa smestiti u frižider na 24 sata. Što duže stoji sve je bolja, ali jedan dan je minimum da bi postala sočna i divna.

7. Na dan posluženja skinuti papir sa gornje kore i premazati tortu šlagom umućenim od 250 ml slatke pavlake i dve kašičice šećera. Čuvati je u frižideru, zaštićenu od vazduha. 

Napomena:

Ako tokom pripreme fila probate malo i imate utisak da se "oseća skrob" - niste ništa pogrešno uradili i nije do vas. Već je do odnosa skroba, tečnosti i žumanaca. 

Inicijalno sam pravila sa manje skroba, i u dva navrata mi je fil bio preterano mekan. Pa sam povećala količinu skroba na 60 g. Da bi fil bio koliko toliko čvrst, a sa manje od 60 g skroba, morala bih osetno povećati količinu putera, a to nisam želela. 

Dobra vest je da se u nafilovanoj i 24 h odležanoj torti skrob u žutom filu više ne oseća!