Musaka od kelerabe

Kad god krenem da kucam novi post nakon duže pauze, ne znam odakle bih krenula.

Bilo je turbulencija i spoznaja raznih sorti, u poslednje tri godine. Ne bih o tome, ali opet, povezano je sa mojim udaljavanjem od foto aparata i bloga. U kuhinji sam ja često, samo sa vaše strane ekrana to nije baš bilo vidljivo.

 
Novitet (star godinu i po dana) je da sam se utakla u low carb.

Znala sam i ranije suštinu ovog načina ishrane, imalo mi je smisla, ali ono - nek' stoji kao pin na mentalnoj tabli, možda ustreba. 

I onda sam se u nekoj ishitrenoj odluci priključila Ivani sa bloga Birajmo zdravije u istoimenom izazovu, koji je značio 4 nedelje vođene low carb ishrane, sa sve receptima, jelovnicima i konsultacijama.

Ivanu sam, inače, upoznala preko Instagrama, družimo se nekoliko godina. Lafica je velika, neverovatnu energiju ima i beskompromisno je pravična. Malo po malo, postala mi je najbolja drugarica, uz moju Milkicu, koja je sve ovo isto, što sam o Ivani navela.

Čim se malo vratim blogu i pisanju, ispričaću vam više o Ivani i našem prijateljsvu, za sad je dovoljno da znate da sam se preko nje zainteresovala za low carb. Ne zato što me je nagovarala na bilo šta, nego zato što sam u njene izbore imala potpuno poverenje.

Moj triger za ulazak u izazov je bio lični osećaj prezasićenosti - slatkišima, testom i pivom. 

Znala sam da je u osnovi emocionalna glad i da se to rešava van kuhinje, ali znamo da tu ništa ne ide brzo, da je snaga volje precenjena, a meni je trebalo da brzo osetim bar neku promenu. Nije moj cilj bio da pravim zaokrete k'o polukružno na raskrsnici, pa da pređem 100% na low carb i da nikad više ne pojedem palačinku ili parče medovika. Već da dobijem nove ideje, da usvojim nove principe, da proširim ove moje šećerom sužene vidike, da mogu da razmišljam van starih okvira. Da popravim osnovu ishrane.

I mislim da sam uspela.

Ne preko noći, ne za mesec dana, ne isključivo drugačijim odabirom namirnica već i zbog novih "rasada u glavi". To je tek tema za sebe, ali ne mogu sve strpati u ovaj post...

Na iskorake, kojih i dalje ima, više ne gledam kao na greške ili brljanja. Nego gledam šta tu za mene ima korisno. Svakako nije korisno ako sam smandrljala tablu čokolade, ali jeste korisno ako sam shvatila zašto sam to uradila, šta me je trigerovalo i šta potencijalno mogu drugačije neki sledeći put, na isti taj triger.

Elem.

Pišem vam sve ovo, jer će na ovom blogu nadalje biti i low carb recepata, osim klasičnih. Pa čisto da znate neku pozadinsku priču. 

To ne znači da ću ikoga uveravati da je taj način ishrane najbolji i blabla. Jer nije. Za sadašnju mene je dobar i tu je priči kraj, a moj "proizvod" su bili i ostaće - recepti. 

Keleraba u ovoj musaki zamenjuje krompir, a mladog luka sam imala baš veliku količinu, koju je trebalo potrošiti. 

Prijavila sam se ove sezone na Farmit dostavu povrća, sezonskog, gajenog kod nas, od strane mladih ljudi koji žele da se bave poljoprivredom u ovoj nisko-kaloričnoj državi. 

Bukvalno kao da sam iznajmila baštu i platila da sve ostalo uradi neko drugi. 

Od kraja aprila do početka novembra, svake subote mi stiže kutija svežeg povrća, tako se i desilo da osvanem sa kilo i po mladog luka! Tu količinu ne možemo stići da pogrickamo uz doručak, a i lukac se već zamomčio pa nije ni lako gricnuti ga, i najvažnije - već sledeće subota stiže nova tura! 

Keleraba je sada mlada i diiivna, lako se seče, nije tvrda i vlaknasta kao što nekad ume da bude. Znate ono, kao koren peršuna, kad mu onaj unutrašnji deo bude drvenast, pa se ne može ni preseći, ni pregristi. I keleraba ume ponekad da bude taj baksuz. Da mi je kojim slučajem zapala takva, promenila bih plan, tj. ne bih je koristila za musaku uopšte.

Eto.

Sad znate svu bespotrebnu pred-istoriju o ovoj musaki, a sledi ono što će vas možda zanimati - recept :)

Pišem vam mere po kojima sam ja pravila, za četvoro odraslih, za više od jednog dana. Vi slobodno možete pola mere, ako vam ovo moje deluje k'o za vojsku.

Prijatno vam bilo, i javite mi utiske ako isprobate!

Musaka od kelerabe

recept za štampu

Sastojci:

1.5 kg oguljene kelerabe (oko 2 kg bruto)

1.5 kg očišćenog mladog luka

500 g mešanog mlevenog mesa

2+1 kašike masti

3+1 kašičice soli

2 kašičice aleve paprike

1/2 kašičice bibera

za preliv

8 jaja

600 ml mleka

1 kašičica soli

Postupak:

1. Kelerabu iseći na tanke kolutove, posuti kašičicom soli, dobro rukom izmešati da se so svuda rasporedi, ostaviti 1 sat da keleraba malo omekša i pusti vodu.

2. Luk iseći sitno, prodinstati na 2 kašike masti uz 3 kašičice soli, da omekša (treba baš velika šerpa za ovo). Dodati meso, biber i alevu, dinstati još malo, dok meso ne promeni boju.

3. Veći i dublji pleh (moj je 36 x 26, dubine 6 cm) premazati kašikom masti, složiti polovinu kolutova kelerabe, da prekrije dno. Odozgo sipati sav fil, pa poređati ostatak kelerabe preko cele površine.

4. Sastojke za preliv pomešati i sipati preko musake. Bitno je da ostane bar 1-2 cm do vrha pleha, da ne bi kapalo po rerni, kad tečnost krene da vri.

5. Ubaciti da se peče na 200°C, pa kad počne da vri, peći još oko 45-60 minuta, zavisno od rerne. Servirati uz kiselo mleko ili pavlaku.