Punjene paprike

Davnih dana, dok sam još ponekad i gledala TV, zabasala sam na prilog sa nekom uličnom anketom u centru Beograda. Pitanje je bilo - koje je vaše omiljeno jelo?

Jedan mlađani tata koji je za ruku vodio klinca od cca. četiri godine, na postavljeno pitanje odgovorio je prilično spremno.

- Supa od ajkulinih peraja sa dodatkom... [čuda-muda].

 - A tebi? - pita novinarka i spušta mikrofon klincu.

- Pasulj! - opali malac kao iz topa, uz širok dečački osmeh.

Tata pocrveneo...

Volim ja da probam svašta.

Super mi je da u Grčkoj jedem grčku hranu, u Mađarskoj mađarsku, ili ako nekad odem u Kinu - kinesku. Volim ja i ovde da probam kinesku, ali kažu da nije to - to.

Nisam neki putnik, niti avanturista te vrste, pa me jedino povremeni odlasci u restorane navedu da probam neku, uslovno rečeno, egzotiku. Dok u svojoj kuhinji postajem sve veći patriota. Mojoj prirodi više odgvara idenje u dubinu, nego u širinu. Jednostavno, takva sam.

Često čujem kako je ženama kuvanje naporno.

Kako i ne bi bilo, mislim se, kad se vrte u krugu od šest-sedam jela, a uz to im je kuvanje obaveza. Gde počinje moranje tu zabava prestaje.

A šteta je.

Domaćih jela ima tako mnogo, i mene ne prestaju da inspirišu. Toliko je divnih jela sa ovog podneblja, iz naših ili krajeva bliskih suseda, da je nemoguće isprobati ih sve. Puno sličnosti, a opet puno i razlika, uz poznate i uglavnom dostupne namirnice.

Punjene paprike su jedno od tih klasičnih, svima znanih jela.

Kod mene se nalivaju vodom, sa ili bez zaprške, uz nešto paradajza i suvog mesa između, i kuvaju na šporetu, na tihoj vatri. Ima i ona verzija sa više paradajza, pa okolna čorbica bude baš gusta i crvena. Neko ih zapeče u rerni. U verziji iz narodnog kuvara se pred kraj pečenja preliju mešavinom razblaženog kiselog mleka i žumanceta, kao što se začinjava većina čorbastih jela.

Lično više volim slast crvenih paprika, ali i žute babure su dobre.

U meso stavim baš malo pirinča, ne volim da ga ima previše. Sad dodajem i svežu ljutu papričicu u meso, deca se ne bune, ako je umereno. Uglavnom, varijacija je puno, čak i sa ovim klasičnim punjenjem, da ne pominjem druge mogućnosti i nadeve bez mesa...

Prijatno!

Punjene paprike

recept za štampu

Sastojci: 
10 komada žutih babura, srednje veličine
500 g mlevenog mesa
1 suva koska ili komad guljenih suvih rebara, oko 250-300 g
3 glavice luka
50 g pirinča
2-3 srednja paradajza
1 dl ulja
1 kašičica soli
1 kašičica celerove soli
na vrh noža sode bikarbone
1/3 kašičice mlevenog bibera
2 kašičice aleve paprike
1/2 sitno seckane sveže ljute papričice
2 čena belog luka
1 kašičica šećera

Postupak:
1. Na 1 dl ulja staviti sitno seckan crni luk, sa kašičicom soli, da se dinsta na srednjoj vatri. Kad je luk mekan, dodati meso, prodinstati mešajući dok ne promeni boju i pusti svoju vodu, pa dodati kašičicu celerove soli (ako nemate, onda još pola kašičice obične), na vrh noža sode bikarbone, trećinu kašičice mlevenog bibera, dve kašičice mlevene slatke začinske paprike, sitno seckan beli luk i polovinu sveže ljute papričice, takođe iseckane na sitno. Poklopiti i nastaviti dinstanje na sasvim tihoj vatri još 20-ak minuta, a pred kraj dodati pirinač.

2. Dok se meso dinsta, očistite paprike od semena i složite u odgovarajuću šerpu, koja treba da nije mnogo duboka, a paprike da drže jedna drugu, da nema velikog prostora između. Punite ih pripremnjenim nadevom.

3. Od spoljašnjeg dela paradajza iseći tanje kolutove i njima zatvoriti punjene paprike. Središnje delove paradajza iseckati i rasporediti između paprika. Suve kosti takođe. Može se između paprika staviti i jedan krompir isečen na tri-četiri dela. Naliti vodom do 3/4 visine paprika i dodati jednu dobru kašičicu šećera.

4. Kuvati poklopljeno, uz malo lufta da para ima gde da izlazi, na srednje-tišoj vatri, jedan i po do dva sata. Povremeno proveriti paprike i temperaturu kuvanja. Ako čorbica jako vri, smanjiti vatru da se paprike ne bi raskuvale i raspale. Jelo treba polako da se krčka, tiho da vri. Služiti toplo, uz kiselo mleko ili kiselu pavlaku i malo naseckanog peršuna.



Update, juli 2020:
Već neko vreme punjene paprike spremam u rerni.

Počelo je tako što su momci porasli, pa nam je ova mera postala neozbiljna, a za duplu nemam dovoljno veliku ni šerpu, ni ringlu. A nastavilo se jer mi se baš sviđa kad se paprike malo zapeku odozgo i kad se nađu u saftu od paradajza, koji sam počela da dodajem kad god pravim paprike u rerni..

Da pojasnim taj deo sa paradajzom.

Kad sve paprike (dupla mera) napunim i složim (najčešće položeno), prelijem ih sa mešavinom od 500 ml paradajz soka, 500 ml vode, 1 kašičice soli ili suvog začina i 2 kašičice šećera. Stavim u hladnu rernu, pa kad krene da krčka, ostavim još sat i po, otprilike. Ko voli gušći saft (ovaj nije gust, al' meni je super baš takav, jer kad se raseče paprika i pomeša sa tim, bude baš onako, mljac, naročito za pacanje hleba), može prvo da razmuti jednu-dve kašike kukuruznog skroba sa malo vode, pa sipa u ovu mešavinu, pre prelivanja paprika.