Bonžita

Svojevremeno, kao devojka, imala sam momka iz Užica. On student u Beogradu, ja rođena Beograđanka bez kontakta sa unutrašnjošću.

Dve godine smo se zabavljali, jedno vreme i živeli zajedno. Mislila sam da ću se, posle neslavnog pubertetskog perioda, s njim skrasiti, i volela sam da zamišljam nas, u nekoj budućnosti. Volela sam i što me je odveo kod svojih u Užice, na desetak dana, i što sam imala priliku da upoznam njegovu porodicu.

On je studirao arapski jezik i književnost. Dvojica njegove mlađe braće su bila rasuta na putu između likovne i muzičke umetnosti.

Majka mirna, tiha žena. Ne verujem da je bila oduševljena njihovim izborima, ali je od onih roditelja koji uvek pružaju podršku.

Otac malo više konzervativan.
- "Slab ti je učinak, sine, jedan ispit za jednu godinu, tu nešto ne valja."

Ili čak
- "Paaa, mislio sam da ćeš naći neku lepšu", što je bio komentar na mene, mada, naravno, ne predamnom.

Tih desetak dana u Užicu prošlo je uglavnom u izlascima, dugom spavanju i obilnim obrocima, koje je spremala njegova mama s nekom posebnom lakoćom. Količine hrane koje su se pojavljivale po jednom obroku ja nikad nisam videla osim kad bi moja mama spremala za neko slavlje. Njegova mama je navikla na život sa četiri (ješna) muškarca, pa još u zlatiborskom kraju poznatom po gurmanlucima, i to je meni, odrasloj u uslovima gde se ručak za četvoro kuvao u šerpici od litar i po, sve delovalo kao preterivanje.

Tokom tog boravka, jednog jutra, spremila nam je za doručak komplet lepinje.

Domaće lepinje, i ostali sastojci su bili iz domaćih izvora, od neke familije sa sela. Kajmak, pretop (moča od pečenja), jaja... Mirisalo je božanstveno, bila sam gladna i jedva sam čekala da probam čuveni specijalitet spremljen u domaćoj radinosti.

Ona nije sela sa nama, za stolom sam bila sama u muškom društvu. Pred svakog od nas petoro stigao je veliki tanjir sa vrućom komplet lepinjom. Svi smo počeli da jedemo u isto vreme. Zagrizem lepinju. Puna, sočna, masna, ukusna. Mmmmm...

Zalogaj, drugi, treći...

Tišina, svi jedu, svako je posvećen svojoj lepinji i gleda u svoj tanjir.

I završili smo svi u isto vreme.

Njihovi tanjiri prazni, a moj... Skoro da me je bila sramota. Delovalo je kao da sam tek čapnula malo da probam, pa ostavila jer mi se nije dopalo. Jer, ostalo je bar dve trećine, a ja nisam mogla da dišem koliko sam se najela! :)

Nakon doručka, valja nešto slatko pojesti, jel'te.

Recimo, bonžitu.

Ali ne onu kupovnu, što je kobajagi važila za zdrav industrijski slatkiš - nju smo jeli mi, gradski minimalisti. Nego domaću bombu pod istim, nežnim imenom. Koliko god da sam bila sita, slatkišima nisam mogla da odolim, a nakon treće kockice, zatražila sam recept! U to vreme nisam uopšte kuvala i kad bi došlo dotle da se zainteresujem da nešto sama napravim, to je značilo samo jedno - da sam bila potpuno oduševljena ukusom!

Danas, dvadesetak godina kasnije - recept je i dalje aktuelan i vrlo popularan u mojim krugovima.

Iako sam snajka postala nečijoj drugoj mami...

Bonžita
recept za štampu

Sastojci:
200 g šećera
250 g putera
300 g srednje gustog meda, što je oko 8 dobrih kašika
200 g čokolade za kuvanje
200 g seckanih oraha
250 g corn flakes-a, preporučujem CORN, Mitrosrem

Postupak:
1. Šećer, puter i med staviti zajedno da se otope, mešajući povremeno. Kad smesa provri i kristalići šećera nestanu, isključiti ringlu, ubaciti izlomljenu čokoladu, promešati da se i ona otopi. Skinuti sa ringle, umešati seckane orahe i corn flakes. Malo mešati, a malo "tući" varjačom da se corn flakes delimično zdrobi.

2. Izručiti u pleh (25x35 cm) postavljen pek papirom. Smesa je gusta, pa je treba polako raspoređivati i utabavati varjačom, kako bi se poravnala. Ostaviti da se dobro stegne u frižideru.

3. Stegnutu tablu izvaditi na dasku pa je poravnati odsecajući ivice. Seći na manje kocke, oko 3x3 cm. Ozbiljno oštar nož je veoma dobrodošao, u suprotnom, moguća je pojava žuljeva :)

Napomene:
- Količina je prilična, zgodna za okupljanja i tacne sa sitnim kolačima. Bonžita nije lako kvarljiva, može dugo da stoji, možete je pripremiti dosta unapred. Ako pravite samo "za po kući", može i pola mere.
- U receptu njegove mame bilo je i suvog grožđa, koje sam izbacila, jer nešto nisam ljubitelj. Ako vi jeste, vratite ga. Ne sećam se količine, možda 50-80 g.